Шпанци хоће нову меру у градском превозу због короне: Ево одлуке која НИКАД, али никад неће бити поштована у Србији
Нову меру препоручили су недавно научници Шпанског националног савета
Журке, славе и сви други видови славља, истакнути су као највећа опасност и места на којима најлакше и најбрже долази до ширења корона вируса. Уз јавни градски превоз у великим градовима, а нарочито у Београду, мада по последњим подацима из Србије то може да се каже за сваки град који има аутобусе на улицама...
ЗАБРИЊАВАЈУЋЕ УПОЗОРЕЊЕ ДР КОНА! ШТА НАМ СЕ СПРЕМА? "У Београду дневно између 10.000 и 20.000 заражених"
"БОРИШ СЕ ЗА ДАХ КАО РИБА НА СУВОМ!'' Потресна сведочења оболелих од ковида у КБЦ "Драгиша Мишовић"
"МИРОВАЊЕ ЈЕ КЉУЧНО ПРВЕ ДВЕ НЕДЕЉЕ": Даница Грујичић открила које лекове је пила док је имала корону
- Градски превоз је једно од најризичнијих места за преношења вируса. Контрола би требало да буде строжија, а маске би морали сви да носе. Они који не желе да носе маске, нека иду својим аутомобилом јер без ње не могу ни у такси да уђу - рекао је пре неколико дана др Кон.
Научници Шпанског националног савета недавно су препоручили нову меру како би се смањио ризик од заразе, а то је да се у метроу и другим видовима јавног превоза - ћути! Наравно, уз обавезно држање дистанце и ношење заштитних маски.
- Ћутање и маска значајно смањују ризик, а уколико особа прича телефоном или прича гласно у превозу, емитује се 50 пута више аеросола. Ова мера је важна и због вентилације која не постоји у градском превозу, те је битно да ваздух буде што мање загађен - рекла је Марија Крус Мангиљон, која је радила на овом истраживању.
Овај проблем је у Београду још већи него у многим шпанским градовима, с обзиром на гужве у јавном градском превозу, али и навику већине грађана да током вожње разговарају мобилним телефонима. Но, Београд је највеће жариште у Србији, тужно је што је практично иста слика и у осталим нашим већим градовима...
С обзиром на то колико је било тешко натерати Србе да почну да редовно користе маске у градском превозу, велико је питање како би слична мера попут оне која се најављује у Шпанији - забрана причања у аутобусима, трамвајима и тролејбусима, била дочекана међу становништвом.
Па је л' можете да замислите комшиницу Мицу, пензионерку која се враћа с пијаце носећи цегер, да оћути некултурном омладинцу који неће да јој устане? Или комшију Јову да остане равнодушан на то што му контролор тражи карту/повластицу/Бус Плус картицу, а он сматра да има право да не плаћа карту јер аутобус касни и прљав је? Или да путници начичкани на вратима не кажу ништа онима који хоће да уђу говорећи: "Померите се још мало, средина је празна"...
