СПЦ и верници данас обележавају Туциндан: Како проведете дан, таква ће вам бити година - ове обичаје треба испоштовати, а једна ствар је строго забрањена

На данашњи дан се коље и припрема печеница за Божић. Назван је Туциндан јер се тог дана животиња за печење прво тукла ушицама секире преко грудвице соли у платненој врећици стављеној на њено чело, па се онда тако ошамућена клала.

Овај обичај на Туциндан је остао из prethrišćanskih, многобожачких времена и повезан је са приношењем жртве, али га је православна црква прихватила и благословила. За печеницу која се некада називала "божњићара" обично се коље младо свињче или јагње, а има људи који закољу и ћурку, гуску или кокошку.

Међутим, живина се у многим крајевима никако не сме наћи на божићној трпези због веровања да је она симбол "назадовања и растурања куће" јер "кључа и баца земљу иза себе". Уколико се негде коље за супу, обавезно се одмах бацају глава и ноге. Печеница која се спрема за Божић доприноси срећи и благостању куће у којој се коље. Свињче или овца убијају се до поднева, док дан не напредује, а на месту где ће бити убијене претходно се положи слама.

Некада су се деца "која то заслуже" и кажњавала и тукла на Туциндан, али после тога не, јер би, по веровању, на месту ударца искочили чиреви. У неким местима северног Баната се одржао тај обичај, па родитељи симболично "туку" децу да би била послушна.

У појединим крајевима Србије на Туциндан се вечера на поду, никако за столом, и глава куће мора седети окренута према истоку. Прво се постављају со и бели лук, а онда хлеб, пасуљ, купус, риба и остала посна храна.

Према народном веровању, на Туциндан се ништа не даје из куће, како током године не би било губитака. Такође, тог дана ваља вратити дугове и измирити рачуне, јер се верује да ће у супротном дугови трајати до наредног Божића.