Срби данас славе Светог Кирила: Ових пар ствари никако не бисте требали данас, а једна доноси посебан успех

Свети Кирило рођен је у Солуну почетком 9. века као Константин, у угледној и образованој породици. Још у младости показивао је изузетну надареност, због чега је школован у Цариграду, где је стекао врхунско образовање из филозофије, теологије и језика. Због своје учености добио је надимак Филозоф. Међутим, уместо блиставе каријере на царском двору, изабрао је пут служења вери и мисионарском раду.

Преломни тренутак у његовом животу била је мисија међу Словенима, на коју је кренуо заједно са својим братом, Светим Методијом. Њихов задатак био је да шире хришћанство на разумљивом језику народа којем проповедају. У то време богослужења су се обављала искључиво на грчком, латинском или хебрејском језику, што је обичном народу било тешко разумљиво.

Вођен идејом да вера треба да буде доступна свима, Свети Кирило је саставио прво словенско писмо - глагољицу. Тиме је омогућио превод Светог писма и богослужбених књига на старословенски језик. Овај чин имао је огроман значај, јер је отворио врата развоју писмености, књижевности и културе код словенских народа. Њихов рад касније је постао темељ за настанак ћирилице, писма које и данас користе бројни словенски народи, укључујући и српски.

Мисија Свете браће наишла је и на оспоравања, посебно од оних који су сматрали да се богослужење може вршити само на „светим језицима“. Ипак, њихова истрајност и подршка коју су добили у Риму допринеле су признању словенске литургије. Свети Кирило се упокојио 869. године у Риму, где је примио монашки чин и име Кирило, по којем је остао упамћен у историји.

Српска православна црква га поштује као равноапостолног светитеља, истичући његову улогу у ширењу хришћанства и просвете међу Словенима. Његово дело превазилази верске оквире и представља један од најважнијих стубова културног и идентитетског развоја словенских народа.

Обележавање овог дана подсећа на значај језика, писма и духовног наслеђа, али и на снагу визије двојице браће који су веру приближили народу на његовом матерњем језику, оставивши траг који траје више од једног миленијума.

Народна веровања о Светом Методију налажу миран дан без тешких послова - не пере се веш, не усисава и не шије, јер је то црвено слово. Обичај је да ђаци и студенти читају књиге за бољи успех, а празник се посвећује учењу, просвети и молитви за благостање.

Верује се да на овај дан деца и студенти треба да читају књиге како би добро учили током целе године, а у част светитеља који су описменили Словене.