Срби међу најинтелигентнијим народом: Тест интелигенције показао запањујуће резултате - ево како су се пласирале земље у региону

Према просечном степену интелигенције у свету, Србија се у 2025. години налази на завидном 18. месту, показало је истраживање које је обухватило 1.352.763 људи широм света.

Тест интелигенције радио се прошле године у 126 земаља, а наши грађани су остварили невероватан резултат - просечан IQ (коефицијент интелигенције) Србина износио је 100,86. Са овим је наша земља заузела 18. позицију на листи и тиме поправила ранкинг за седам позиција, будући да је годину дана раније Србија била на 25. месту са просечним IQ од 100,51.

Наиме, веб страница "The Интернатионал IQ Тест" годишње објављује резултате о просечној висини IQ-a на планети. На листи за 2025. годину је 126 земаља. Подаци су засновани на основу резултата 1.352.763 појединаца широм света који су током 2024. године полагали један исти тест интелигенција на поменутом сајту.

У Источној Азији најинтелигентнији

Просечан коефицијент интелигенције по земљама је генерално виши у Источној Азији. Близу је глобалног просека у Европи, Западној Азији, Океанији, Северној Америци и Северној Африци, док је у Централној и Јужној Африци, као и у Латинској Америци, углавном испод просека.

Прво место на листи заузела је Кина где је просечан IQ 107,19, а прате је Јужна Кореја са 106,43 и Јапан 106,4. Одмах за њима су ту Иран (106,3) и Сингапур (105,14).

На 6. месту је Русија са IQ од 103,16, а од осталих најинтелигентнији становника Европе следе Шпанци на 10. позицији са IQ 102,3, Словенија је на 13. месту са IQ 101,96 и Француска на 17. месту са IQ од 101,42.

По просечној интелигенцији иза Србије следе Италија (100,84) и Швајцарска (100.75).

Последње место на листи заузео је Габон, са просечном интелигенцијом од 85,08.

Како се рачуна IQ на овој страници?

IQ тест на поменутој страници инспирисан је тестом прогресивниһ матрица, који је развио психолог Џон Карлајл Рејвен још 1936. године. Кандидат мора да приликом сваког питања користи логику, а овај метод мери способност расуђивања, разумевања сложености и препознавања и репродукције образаца.

На овој страници се наводи и да земље са добрим здравственим системима, које промовишу здраве прехрамбене навике и подстичу своје грађане да се баве интелектуално стимулативним активностима, имају тенденцију да имају популације са вишим просечним коефицијентом интелигенције (IQ).

Генетика пружа солидну основу на којој се окружење може даље градити. Стога, добра генетика у комбинацији са добрим окружењем тежи повећању просечног коефицијента интелигенције. Глобални просечни коефицијент интелигенције би стога требало постепено да расте, што је потврђено студијом из 2014. године, која је приметила повећање коефицијента интелигенције од 2,31 по деценији. Овај феномен је познат као Флинов ефекат.

Извор: Србија Данас/Курир