"ЈЕДНА ОД ЧЕТИРИ НОГЕ СТОЛИЦЕ КОЈА СЕ ЗОВЕ ДРЖАВА" Србија у 2023. улаже 100 милиона евра у здравство на свим нивоима

Држава је у последњих неколико година, преко Министарства за јавна улагања и Министарства здравља, определила велика средства за улагање у здравство на свим нивоима, од примарне, секундардне до терцијарне здравствене заштите.

Колико је држава озбиљно схватила здравство и улогу лекара, најбоље описује изјава председника Србије, Александра Вучића:

- Више није бити лекар само бити уважен у друштву, бити поштован и живети пристојно. Данас је одговорност на лекарима и медицинским сестрама много већа. И то не само због пандемије корона вируса, јер имаћемо и друге вирусе који ће долазити и других проблема. Здравство постаје једна од четири најважније ствари, а то су број људи, економски раст, војна моћ и здравство. Здравство је у последњих годину и по дана постало једна од четири ноге столице која се зове држава.

До јуна 2021. године у сектор здравства (инфраструктуру и опрему) уложено је готово пола милијарде евра. Председник Вучић је изнео податак и да је од почетка 2013. године запослено 25.270 радника, а одобрено је 10.449 специјализација и ужих специјализација. Такође, од 2021. године су први пут организоване акције запошаљавања најбољих дипломаца медицинских факултета и школараца из медицинских школа, а на тај начин посао је добило нешто више од 400 лекара и 700 медицинских сестара.

Такав тренд се наставио и данас, те је Министарство за јавна улагања 60 одсто свог буџета за 2023. годину определило управо за здравство. Ради се о 100 милиона евра који ће само у 2023. години преко овог Министарства бити уложена у здравство на свим нивоима.

Међу најзначајније пројекте државе у области здравства протеклих година, убрајају се: Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње 2", Клинички центар Србије, Ковид болница у Батајници, Клинички центар у Новом Саду, Ковид болница у Новом Саду, Ковид болница у Крушевцу, Здравствени центар Ужице, Клинички центар у Нишу, Онколошка болница у Београду... 

ИНСТИТУТ ЗА КАРДИОВАСКУЛАРНЕ БОЛЕСТИ "ДЕДИЊЕ 2"

Институт за кардиоваскуларне болести "Дедиње 2" свечано је отворен у марту прошле године. Отварању је присуствовао и председник Александар Вучић, који је истакао да је поносан на отварање установе, и да је то улагање у будућност, животни стандард, као и опстанак и останак у Србији.

У изградњу новог дела "Дедиња" Влада Србије је уложила више од 50 милиона евра, од којих је више од 15 милиона инвестирано у најмодернију опрему.

Вучић је приметио да међу запосленима влада страст за послом.

- Када сам разговарао са лекарима рекли су ми да верују да ће оборити рекорд, оперисаће 21 пацијента. Због тога сам поносан, због људи који живе за здравље, за здравље наших грађана и за бољи резултат. Моја молба је да урадимо све што можемо да уништимо листе чекања, да се посветимо срчаним пацијентима, који су први на листи умирања. Молим вас да сваки живот сачувамо, здравље је најважније. Мораћемо да пратимо све ове болнице и клиничке центре како би наново обезбедили најбоље могуће инструменте. Златибор је рекао да смо наредних 15 година мирни са овим институтом - закључио је Вучић.

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР СРБИЈЕ

Највећа и најсавременије опремљена здравствена установа, нова кула Клиничког центра Србије, има 12 спратова и укупно 825 болничких кревета, који су распоређени тако да ће 231 кревет бити на јединици интензивне неге, 547 кревета биће на јединици полуинтензивног лечења и 47 кревета у болници за дневно лечење.

Председник Вучић је обишао нову зграду, и констатовао да је ова здравствена установа опремљена инструментима и опремом најновије генерације. Вучић је, после обиласка Клиничког центра, на питање да ли нова зграда значи и нова запошљавања, рекао да 400 нових лекара значи велико појачање за наше здравство, али и дугорочни удар на буџет.

- Међутим, сматрамо да је здравље од пресудног интереса и значаја - истакао је он.

КОВИД БОЛНИЦА У БАТАЈНИЦИ

Изградња Ковид болнице у Батајници, која је опремљена најсавременијом опремом, почела је 1. августа 2021. Ова болница завршена је за само четири месеца, а неретко се за њу могло чути да је "свемирски брод" у поређењу са другим клиникама. 

У болници која је након завршетка епидемије коронавируса затворена, било је 930 места, од чега је око 680 места у јединицама полуинтезивне неге и 250 кревета за болеснике који ће се лечити на интезивној нези.

- Хоћу да честитам свим људима који су радили на овом пројекту, радницима, компанији "Термомонт" која је ово извела, држави која је смогла снаге да ово плати у најтежим могућим условима коронавируса, када је цео свет у финансијској и економској кризи. Чекамо као озебло сунце да за седам дана отворимо макар овај ковид део са 200 лежајева интензивне неге. Касније ће их бити и више, да отворимо за још 500 лежајева полуинтензивне неге. Када прође време коронавируса, онда ћемо ову болницу користити за друге болеснике којима је потребна интензивна нега - истакао је председник Вучић приликом обиласка радова.

У августу ове године, државни секретар министарства здравља Србије, Мирсад Ђерлек, казао је да је план да Ковид болница у Батајници служи за палијативно збрињавање и дијализу.

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР ВОЈВОДИНЕ

Током 2020. године два објекта су потпуно реконструисана: зграде Интерне клинике и Неурохирургије. После 60 година од изградње, отворена је комплетно реконструисана Клиника за интерне болести, у којој су смештене нефрологија и клиничка имунологија, Клиника за ендокринологију, дијабетес и болести метаболизма, Гастроентерологија и хепатологија и Клиника за хематологију.

Нова зграда КЦ Војводине је површине око 35.000 метара квадратних, а за је утрошено 28,5 милиона евра. Обновљени и новоизграђени објекти имају 348 постеља стандардне, полунтензивне и интензивне неге, али и за пацијенте који су трансплантирани. Нови објекат блокова Б и Ц Ургентно дијагностичког центра Клиничког центра Војводине има хируршки блок са 16 операционих сала, јединице интензивне и полуинтензивне неге и стационар са укупно 348 кревета.

КОВИД БОЛНИЦА У НОВОМ САДУ

Србија је показала способност и прилагодљивост на кризу, на коју је била у стању брзо да одговори. За само четири месеца у Новом Саду, на Мишелуку изграђена је Ковид болница. 

На 19.500 квадрата смештене су две операционе сале, ангио-сала, два рендгена, два скенера, одељења са ултразвуком, ендоскопија, лабораторија, пет амбуланти, осам дијализних места и први пут и банка крви.

Нови здравствени центар има 220 кревета на интензивној и 404 кревета на полуинтензивној нези, а осим болничке зграде има и кухињу, магацин, апотеке, капелу, котларницу и велики паркинг. 

КОВИД БОЛНИЦА У КРУШЕВЦУ

Председник Србије, Александар Вучић, је приликом отварања Ковид болнице у Крушевцу рекао да она изграђена за четири месеца, у рекордном року, а да је опрема, међу којом је и 150 респиратора (high flow) и 57 покретних, коштала милијарду и 119 милиона динара, односно 9,5 милиона евра.

У њој има 493 болничких лежајева од чега је 150 на интензивној нези, и намењена је збрињавању пацијената из Расинског округа, али и из других крајева, пре свега са Косова и Метохије.

Око болнице засађено је 98 јабланова, у знак сећања на погинуле припаднике 125 моторизоване бригаде, од чега, како је навео, 38 њих је погинуло на Кошарама, а која је укинута 2005. године.

ЗДРАВСТВЕНИ ЦЕНТАР УЖИЦЕ

Комплетна реконструкција и изградња хирургије и Одељења ургентне медицине у Здравственом центру Ужице процењена је на око 80 милиона евра и укључује изградњу 40.000 квадрата. 

- Ми ћемо да уложимо готово 80 милиона евра у наредне четири године за реконструкцију и доградњу болнице у Ужицу. За 10 до 12 месеци кренућемо са радовима, који ће трајати три године. Тиме ће Ужице моћи да постане пети клинички центар у Србији. Биће све ново и то су огромне паре - рекао је председник у августу 2021. године док је обилазио овај град. 

Посебно је важна информација да се у овом граду ништа није улагало у здравствени систем од 1988. године.

КЛИНИЧКИ ЦЕНТАР У НИШУ

У Нишу је 2017. отворен нови Клинички центар, намењен пацијентима са југа и југоистока Србије. Реконструкција и изградња новог објекта коштала је 32 милиона евра.

На месту где се налази нова зграда КЦ Ниш било је блато и мочвара, а данас је ту савремени објекат који је симбол новог времена и новог здравства. 

Клинички центар у Нишу има 50.000 квадрата, 38 клиника и 1.525 болничких постеља, што га чини другим највећим здравственим центром у Србији после Клиничког центра Србије. Једна зграда је реконструисана, а друга је направљена из темеља и има седам нивоа. У њему има банка крви, посебан простор за трансплантиране пацијенте, као и простор за буђење пацијената из анестезије.

БОЛНИЦА ОНКОЛОГИЈЕ

У Београду је 2018. отворена нова болница "Онкологија два", на којој се раде исључиво терапије зрачења. У њој се налазе четири нова акцелератора, па је тако Србија испунила европски стандард да свака земља треба да има један такав апарат на 250.000 грађана.

За Институт су набављена три најсавременија линеарна акцелератора, један ЦТ симулатор, као и пратећа радиотерапијска опрема. Нова болница од 1.200 квадратних метара је укупно коштала 8,9 милиона евра, од чега опрема 6,4 милиона.