Српска планина чува велику тајну: Ретки предатор изашао из сенке и уснимљен како лута Голијом (ФОТО)

Фотографија риса забележена на Голији поново је скренула пажњу на једну од најтајанственијих животиња које живе у српским планинама. Стручњаци упозоравају да се у нашој земљи сусрећу две популације риса, а да је посебно угрожен балкански рис.

Један од најређих становника српских планина појавио се пред објективом фото-камере на Голији, а призор је објављен на Фејсбук страници "Wild Голија".

На фотографији се види рис у природном станишту, што је посебно занимљиво управо због начина живота ове велике дивље мачке. Рис је самотна и веома опрезна животиња, активнија током ноћи и сумрака, која углавном избегава човека, па се њено присуство у природи много чешће региструје помоћу фото-замки него директним посматрањем.

- Изненађени бројем сусрета и фотографија ове прелепе и наше највеће мачке, али и пресрећни због његове присутности и бројности. Рис (Lynx lynx), наша највећа мачка и најређи, али и најлепши ловац ових простора. Солила за срнећу дивљач су места где га камере најчешће ухвате, јер он је свестан да је ту брза храна мало лакше ловљива него у остатку планине, наводи се у опису фотографије на страници "Wild Голија".

Голија је међу подручјима у којима рис и даље опстаје

Објава "Wild Голија" показује колико овакви екосистеми могу да буду значајни за праћење врсте коју је готово немогуће случајно срести.

Рис (Lynx lynx) присутан је у Србији у брдско-планинским подручјима, а међу подручјима у којима се бележи његово присуство наводи се и Голија. За разлику од многих других великих сисара, он не живи у чопорима нити се дуго задржава на једном месту, већ се креће на великом простору у потрази за пленом.

Према подацима које је у марту ове године изнео мамолог Милан Пауновић, у Србији живе две географски и еколошки различите популације - карпатска и балканска. Карпатска популација налази се пре свега у источној Србији, док балкански рис насељава југозападне делове земље. Пауновић је тада навео процену од око 90 јединки карпатског риса у Србији, уз напомену да се бројност балканског риса у нашој земљи може проценити на свега неколико јединки.

Две популације, а једна од њих на ивици нестанка

Балкански рис је посебно угрожен. Његова укупна популација на Балкану процењује се на свега неколико десетина јединки, а стручњаци упозоравају да се налази у веома неповољном популационом статусу. У Србији је везан за југозападне крајеве, док је његов шири ареал повезан са подручјима Црне Горе, Албаније, Северне Македоније и Косова и Метохије.

Карпатска популација има нешто другачију причу. Према Пауновићевим подацима, она у Србији има узлазни тренд и шири подручје распрострањености, посебно у источним крајевима, ослањајући се и на популацију у суседној Румунији.

"Дух шуме" који може да прође поред човека, а да га не примети

Рис је највећа дивља мачка која живи у Србији, препознатљива по шиљатим ушима са карактеристичним црним чуперцима, кратком репу и пегавом крзну које му омогућава изузетно добро прикривање у шумском окружењу.

Управо због таквог начина живота добио је надимак "дух шуме". Самотњачки је предатор и највећи део живота проводи далеко од људи. Храни се различитим врстама плена, међу којима су зечеви и други мањи сисари, али може да лови и срнећу дивљач.

За човека, међутим, рис није животиња од које би требало очекивати напад. Његова прва реакција на људско присуство најчешће је управо супротна - да се склони и остане непримећен.

Строго заштићен, а највећа опасност и даље долази од човека

Рис је у Србији на листи строго заштићених дивљих врста, што потврђује и Правилник о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива.

Његов опстанак зависи пре свега од очувања великих и повезаних шумских станишта. Међу главним притисцима на популацију ове дивље мачке, стручњаци наводе криволов, страдање на путевима, изградњу инфраструктуре и нарушавање простора у којем животиња лови и размножава се.

Призор са Голије који је забележила "Wild Голија" управо због тога добија додатну тежину - једна од најређих и најтеже уочљивих животиња Србије накратко је "изашла из сенке" и оставила свој траг пред објективом камере.