UHVAĆEN "DUH ŠUME"
Srpska planina čuva veliku tajnu: Retki predator izašao iz senke i usnimljen kako luta Golijom (FOTO)
U Srbiji postoje dve populacije risa – karpatska, koja je brojnija i širi se, i balkanska, koja je ozbiljno ugrožena sa svega nekoliko jedinki. Ris je samotnjak, noćni lovac koji se retko viđa, a zaštićen je zakonom kao strogo zaštićena vrsta u Srbiji.
Fotografija risa zabeležena na Goliji ponovo je skrenula pažnju na jednu od najtajanstvenijih životinja koje žive u srpskim planinama. Stručnjaci upozoravaju da se u našoj zemlji susreću dve populacije risa, a da je posebno ugrožen balkanski ris.
Jedan od najređih stanovnika srpskih planina pojavio se pred objektivom foto-kamere na Goliji, a prizor je objavljen na Fejsbuk stranici "Wild Golija".
Na fotografiji se vidi ris u prirodnom staništu, što je posebno zanimljivo upravo zbog načina života ove velike divlje mačke. Ris je samotna i veoma oprezna životinja, aktivnija tokom noći i sumraka, koja uglavnom izbegava čoveka, pa se njeno prisustvo u prirodi mnogo češće registruje pomoću foto-zamki nego direktnim posmatranjem.
- Iznenađeni brojem susreta i fotografija ove prelepe i naše najveće mačke, ali i presrećni zbog njegove prisutnosti i brojnosti. Ris (Lynx lynx), naša najveća mačka i najređi, ali i najlepši lovac ovih prostora. Solila za srneću divljač su mesta gde ga kamere najčešće uhvate, jer on je svestan da je tu brza hrana malo lakše lovljiva nego u ostatku planine, navodi se u opisu fotografije na stranici "Wild Golija".
Golija je među područjima u kojima ris i dalje opstaje
Objava "Wild Golija" pokazuje koliko ovakvi ekosistemi mogu da budu značajni za praćenje vrste koju je gotovo nemoguće slučajno sresti.
Ris (Lynx lynx) prisutan je u Srbiji u brdsko-planinskim područjima, a među područjima u kojima se beleži njegovo prisustvo navodi se i Golija. Za razliku od mnogih drugih velikih sisara, on ne živi u čoporima niti se dugo zadržava na jednom mestu, već se kreće na velikom prostoru u potrazi za plenom.
Prema podacima koje je u martu ove godine izneo mamolog Milan Paunović, u Srbiji žive dve geografski i ekološki različite populacije - karpatska i balkanska. Karpatska populacija nalazi se pre svega u istočnoj Srbiji, dok balkanski ris naseljava jugozapadne delove zemlje. Paunović je tada naveo procenu od oko 90 jedinki karpatskog risa u Srbiji, uz napomenu da se brojnost balkanskog risa u našoj zemlji može proceniti na svega nekoliko jedinki.
Dve populacije, a jedna od njih na ivici nestanka
Balkanski ris je posebno ugrožen. Njegova ukupna populacija na Balkanu procenjuje se na svega nekoliko desetina jedinki, a stručnjaci upozoravaju da se nalazi u veoma nepovoljnom populacionom statusu. U Srbiji je vezan za jugozapadne krajeve, dok je njegov širi areal povezan sa područjima Crne Gore, Albanije, Severne Makedonije i Kosova i Metohije.
Karpatska populacija ima nešto drugačiju priču. Prema Paunovićevim podacima, ona u Srbiji ima uzlazni trend i širi područje rasprostranjenosti, posebno u istočnim krajevima, oslanjajući se i na populaciju u susednoj Rumuniji.
"Duh šume" koji može da prođe pored čoveka, a da ga ne primeti
Ris je najveća divlja mačka koja živi u Srbiji, prepoznatljiva po šiljatim ušima sa karakterističnim crnim čupercima, kratkom repu i pegavom krznu koje mu omogućava izuzetno dobro prikrivanje u šumskom okruženju.
Upravo zbog takvog načina života dobio je nadimak "duh šume". Samotnjački je predator i najveći deo života provodi daleko od ljudi. Hrani se različitim vrstama plena, među kojima su zečevi i drugi manji sisari, ali može da lovi i srneću divljač.
Za čoveka, međutim, ris nije životinja od koje bi trebalo očekivati napad. Njegova prva reakcija na ljudsko prisustvo najčešće je upravo suprotna - da se skloni i ostane neprimećen.
Strogo zaštićen, a najveća opasnost i dalje dolazi od čoveka
Ris je u Srbiji na listi strogo zaštićenih divljih vrsta, što potvrđuje i Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva.
Njegov opstanak zavisi pre svega od očuvanja velikih i povezanih šumskih staništa. Među glavnim pritiscima na populaciju ove divlje mačke, stručnjaci navode krivolov, stradanje na putevima, izgradnju infrastrukture i narušavanje prostora u kojem životinja lovi i razmnožava se.
Prizor sa Golije koji je zabeležila "Wild Golija" upravo zbog toga dobija dodatnu težinu - jedna od najređih i najteže uočljivih životinja Srbije nakratko je "izašla iz senke" i ostavila svoj trag pred objektivom kamere.
