Знате ли шта је ФЕМИЦИД? Реч коју треба сви да науче и никада не забораве!

У Србији је, према последњим доступним подацима, само у овој години убијено 20 жена, а за последње две деценије готово 300. Убијали су их брачни и емотивни партнери, родбина, а већини убистава претходила је дуга историја породичног насиља.

Од 12.000 пријављених случајева породичног насиља у овој години чак 9.000 је извршено над женама. Жене су најчешће убијане ватреним оружјем и ножем, већином на најсуровији начин, претходним мучењем или сакаћењем.

Фемицид, који се дефинише као родно засновано убиство, убиство је жене само из разлога што је - жена. Починилац, мушкарац, показују казнене статистике, убиство жене почињава најчешће из љубоморе, мотивисан осећајем мржње и надмоћи.

Само у прошлој деценији, фемицид је оставио 400 малишана без мајки. Од тренутка убиства мајке њихови животи се готово неповратно урушавају и чест је случај да заврше у домовима за незбирнуту децу јер су им мајке убијали очеви, а родбина није могла или желела да настави бригу о њима.

Фемицид није само убиство једне жене, то је убиство њене комплетне породице која остаје обележена тиме.

На иницијативу женских организација 2017. године у Србији је установљен 18. мај као Дан сећања на жене жртве насиља. Тај датум је изабран јер је од 16. до 18. маја 2015. године у Великој Плани, Кањижи, Чачку и Београду убијено укупно чак седам жена. И то су три најцрња дана у статистици фемицида у нашој држави.

Исте године у Србији је заживео Закон о спречавању насиља у породици, којим су предвиђење хитне мере као што су удаљавање насилника из стана, забрана прилажења и слично. 

Покушају да се спречи фемицид придружили су се и здравствени радници који су такође укључени у спречавање насиља над женама. Тако су лекари само током прошле године пријавили преко 4.000 случајева насиља над женама, стоји у извештају Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут".

Фемициду, увек и готово по правилу, претходи дуготрајно породично насиље - вербално понижавање, физичко повређивање, стављање ножа под врата, шутирање ногама, ударање шакама, шамарање, чупање косе. 

Према истраживањима случајева фемицида, убиство се увек деси у тренутку када жртва одлучи да прекине малтретирање и напусти однос у коме је била мучена и злостављана. У том моменту онај ког жртва напушта, у већини случајева брачни партнер, свој бес и мржњу испољи тако што је убије.

Остаје питање како подићи свест о насиљу над женама, како не окретати главу када га приметимо и постоји ли начин да се искорени фемицид. Да, постоји.

Пре свега, бољим системом откривања насилника, спречавањем да се насиље понови кажњавањем насилника драстичним затворским казнама, бољом организацијом помоћи свим преживелим жртвама породичног насиља. Потом, подизањем свести кроз образовни систем, медије, породичне разговоре.

Откривањем пропуста који су се десили у претходним случајевима фемицида, кроз истраживање полицијских извештаја и судских пресуда, може се доћи до механизма раног откривања породичног насиља и његовог прекидања у почетној фази, када је могуће још помоћи жртви и вратити је у нормалне токове живота.

Фемицид је дубоко укорењен у нашем друштву које и даље толерише насиље над женама и подстиче изопштавање жртве која жели да напусти или прекине насилну везу, не пружајући јој помоћ ни подршку. Жене које напуштају насилничке односе често су окарактерисане као оне које разбијају породицу, док се насилник који жртву држи у насилничком односу и не дозвољава јој да прекине са њим везу сматра често чуварем брака и породице.

Како се наводи у прошлогодишњем интердисциплинарном истраживању "Друштвени и институционални одговор на фемицид у Србији" суровост и наношење великих патњи основна су обележја фемицида.

"Убице се углавном не кају због почињеног убиства, већ због тога што су "упропастили" свој живот. Њихов вредносни систем заснован је на изразито патријархалним ставовима, презиру и мржњи према женама, које сматрају инфериорним у односу на мушкарце и углавном криве за насилничка понашања мушкараца", наводи се у саопштењу које је Фемплатз издао поводом представљања овог истраживања.

"Велики број убистава жена није спречен због изостанка благовремене и ефикасне реакције институција система, од неблаговременог реаговања на пријаве насиља, преко минимизовања опасности и несагледавања околности које угрожавају безбедност жртве", стоји у овом истраживању.

Иако су досад рађене анализе базиране углавном на томе да је свако насиље па и фемицид индивидуалан чин, заправо иза сваког фемицида стоји врло слична матрица коју  понављају сви почионици злочина, а иза које стоји дугогодишње малтретирање.

"За делотворно спречавање фемицида неопходно је уклонити његове суштинске узроке. То подразумева унапређење положаја жена у свим областима друштвеног живота и даљи систематски рад на деконструкцији родних стереотипа и предрасуда и измени патријархалних родних образаца, интегрисање родне перспективе у све државне политике, промовисање и унапређење културе родне равноправности, као и спречавање свих облика дискриминације жена", закључује се у поменутом истраживању.

У Србији постоје сигурне куће у Београду, Новом Саду, Сомбору, Сремској Митровици, Зрењанину, Крагујевцу, Нишу, Јагодини, Панчеву, Лесковцу, Шапцу, Смедереву, Прибоју, Врању и прихватилиште за ургентне случајеве у Власотинцу. Ове сигурне куће намењене су и женама које живе у другим срединама. Боравак у сигурној кући је бесплатан за кориснице, а трошкове њиховог боравка сносе локалне општинске управе.