Znate li šta je FEMICID? Reč koju treba svi da nauče i nikada ne zaborave!

U Srbiji je, prema poslednjim dostupnim podacima, samo u ovoj godini ubijeno 20 žena, a za poslednje dve decenije gotovo 300. Ubijali su ih bračni i emotivni partneri, rodbina, a većini ubistava prethodila je duga istorija porodičnog nasilja.

Od 12.000 prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja u ovoj godini čak 9.000 je izvršeno nad ženama. Žene su najčešće ubijane vatrenim oružjem i nožem, većinom na najsuroviji način, prethodnim mučenjem ili sakaćenjem.

Femicid, koji se definiše kao rodno zasnovano ubistvo, ubistvo je žene samo iz razloga što je - žena. Počinilac, muškarac, pokazuju kaznene statistike, ubistvo žene počinjava najčešće iz ljubomore, motivisan osećajem mržnje i nadmoći.

Samo u prošloj deceniji, femicid je ostavio 400 mališana bez majki. Od trenutka ubistva majke njihovi životi se gotovo nepovratno urušavaju i čest je slučaj da završe u domovima za nezbirnutu decu jer su im majke ubijali očevi, a rodbina nije mogla ili želela da nastavi brigu o njima.

Femicid nije samo ubistvo jedne žene, to je ubistvo njene kompletne porodice koja ostaje obeležena time.

Na inicijativu ženskih organizacija 2017. godine u Srbiji je ustanovljen 18. maj kao Dan sećanja na žene žrtve nasilja. Taj datum je izabran jer je od 16. do 18. maja 2015. godine u Velikoj Plani, Kanjiži, Čačku i Beogradu ubijeno ukupno čak sedam žena. I to su tri najcrnja dana u statistici femicida u našoj državi.

Iste godine u Srbiji je zaživeo Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kojim su predviđenje hitne mere kao što su udaljavanje nasilnika iz stana, zabrana prilaženja i slično. 

Pokušaju da se spreči femicid pridružili su se i zdravstveni radnici koji su takođe uključeni u sprečavanje nasilja nad ženama. Tako su lekari samo tokom prošle godine prijavili preko 4.000 slučajeva nasilja nad ženama, stoji u izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".

Femicidu, uvek i gotovo po pravilu, prethodi dugotrajno porodično nasilje - verbalno ponižavanje, fizičko povređivanje, stavljanje noža pod vrata, šutiranje nogama, udaranje šakama, šamaranje, čupanje kose. 

Prema istraživanjima slučajeva femicida, ubistvo se uvek desi u trenutku kada žrtva odluči da prekine maltretiranje i napusti odnos u kome je bila mučena i zlostavljana. U tom momentu onaj kog žrtva napušta, u većini slučajeva bračni partner, svoj bes i mržnju ispolji tako što je ubije.

Ostaje pitanje kako podići svest o nasilju nad ženama, kako ne okretati glavu kada ga primetimo i postoji li način da se iskoreni femicid. Da, postoji.

Pre svega, boljim sistemom otkrivanja nasilnika, sprečavanjem da se nasilje ponovi kažnjavanjem nasilnika drastičnim zatvorskim kaznama, boljom organizacijom pomoći svim preživelim žrtvama porodičnog nasilja. Potom, podizanjem svesti kroz obrazovni sistem, medije, porodične razgovore.

Otkrivanjem propusta koji su se desili u prethodnim slučajevima femicida, kroz istraživanje policijskih izveštaja i sudskih presuda, može se doći do mehanizma ranog otkrivanja porodičnog nasilja i njegovog prekidanja u početnoj fazi, kada je moguće još pomoći žrtvi i vratiti je u normalne tokove života.

Femicid je duboko ukorenjen u našem društvu koje i dalje toleriše nasilje nad ženama i podstiče izopštavanje žrtve koja želi da napusti ili prekine nasilnu vezu, ne pružajući joj pomoć ni podršku. Žene koje napuštaju nasilničke odnose često su okarakterisane kao one koje razbijaju porodicu, dok se nasilnik koji žrtvu drži u nasilničkom odnosu i ne dozvoljava joj da prekine sa njim vezu smatra često čuvarem braka i porodice.

Kako se navodi u prošlogodišnjem interdisciplinarnom istraživanju "Društveni i institucionalni odgovor na femicid u Srbiji" surovost i nanošenje velikih patnji osnovna su obeležja femicida.

"Ubice se uglavnom ne kaju zbog počinjenog ubistva, već zbog toga što su "upropastili" svoj život. Njihov vrednosni sistem zasnovan je na izrazito patrijarhalnim stavovima, preziru i mržnji prema ženama, koje smatraju inferiornim u odnosu na muškarce i uglavnom krive za nasilnička ponašanja muškaraca", navodi se u saopštenju koje je Femplatz izdao povodom predstavljanja ovog istraživanja.

"Veliki broj ubistava žena nije sprečen zbog izostanka blagovremene i efikasne reakcije institucija sistema, od neblagovremenog reagovanja na prijave nasilja, preko minimizovanja opasnosti i nesagledavanja okolnosti koje ugrožavaju bezbednost žrtve", stoji u ovom istraživanju.

Iako su dosad rađene analize bazirane uglavnom na tome da je svako nasilje pa i femicid individualan čin, zapravo iza svakog femicida stoji vrlo slična matrica koju  ponavljaju svi počionici zločina, a iza koje stoji dugogodišnje maltretiranje.

"Za delotvorno sprečavanje femicida neophodno je ukloniti njegove suštinske uzroke. To podrazumeva unapređenje položaja žena u svim oblastima društvenog života i dalji sistematski rad na dekonstrukciji rodnih stereotipa i predrasuda i izmeni patrijarhalnih rodnih obrazaca, integrisanje rodne perspektive u sve državne politike, promovisanje i unapređenje kulture rodne ravnopravnosti, kao i sprečavanje svih oblika diskriminacije žena", zaključuje se u pomenutom istraživanju.

U Srbiji postoje sigurne kuće u Beogradu, Novom Sadu, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Zrenjaninu, Kragujevcu, Nišu, Jagodini, Pančevu, Leskovcu, Šapcu, Smederevu, Priboju, Vranju i prihvatilište za urgentne slučajeve u Vlasotincu. Ove sigurne kuće namenjene su i ženama koje žive u drugim sredinama. Boravak u sigurnoj kući je besplatan za korisnice, a troškove njihovog boravka snose lokalne opštinske uprave.