СВАКОГ ДАНА БЕСПЛАТНО КУВАТЕ, ПЕГЛАТЕ, ПЕРЕТЕ: Изненадиће вас колико новца губите док код куће радите за џабе
Трошењем времена на неплаћени рад у домаћинству и бригу о породици, свака жена у Србији пропушта да заради 2.918 динара дневно или годишње 6.560 евра нето
Трошењем времена на неплаћени рад у домаћинству и бригу о породици, свака жена у Србији пропушта да заради 2.918 динара дневно или годишње 6.560 евра нето, да је запослена, док мушкарци радећи те послове губе могућност да зараде 2.300 динара дневно, односно на годишњем нивоу 5.220 евра нето.
КОРОНА УГРОЗИЛА НАЈРАСКОШНИЈУ ПЕЋИНУ СРБИЈЕ: Мање туриста него лане обишло спелеолошки бисер покрај Деспотовца
ЂОРЂЕВИЋ: Неопходно је обезбедити макроекономску стабилност и одржати привредну активност у Србији
БАТ ФАБРИКА У ВРАЊУ ОБЕЛЕЖИЛА 135 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА
То је показала прва родна анализа "Економска вредност неплаћених послова старања у Србији", представљена данас на конференцији у Београду, на којој је истакнуто да вредност неплаћеног рада у Србији представља 21,5 одсто БДП-а наше земље од чега је вредност женског неплаћеног рада 14,9 одсто, а мушког 6,6 одсто.
Како је речено, на светском нивоу вредност неплаћеног рада у оквиру домаћинства износи девет одсто БДП-а, од чега се 6,6 одсто односи на рад жена у оквиру домаћинства, а 2,4 одсто на рад мушкараца.
Љиљана Лончар, саветница потпредседнице Владе и председнице Координационог тела за родну равноправност, рекла је да је тема неплаћеног рада дуго времена била "скрајнута", а да је сада видљива и актуелна.
- Ова анализа је врло значајна и даје нам основу за мере (социјалне, друштвене, мере запошљавања...) које ћемо сви заједно у овом друштву доносити, влада ће наравно бити прва на том путу, и имплементирати - рекла је она.
Навела је да само тако, кроз политку једнаких могућности, можемо да имамо просперитетно друштво у којем ће жене учествовати у свом пуном потенцијалну и моћи да дају економски допринос бруто друштвеном производу који, додала је, трпи због тога што су зене усмерене на послове у домаћинству и неге који нису плаћени.
- Послови кувања, чишћења, бриге о деци и старијима имају своју вредност. Она мора бити препозната, израчуната и мора се вредновати - истакла је Лончар и нагласила да прерасподела тих послова мора бити равноправна међу мушкарцима и женама.
Директорка Агенције УН за родну равноправност и оснаживање жена у Србији Милана Рикановић је рекла да је Србија као један од циљева у својој националној стратегији за родну равноправност ставила циљ прерасподеле неплаћеног рада.
- Евалуација тог плана је показала да је то област где смо најмање напредовали, не зато што нисмо радили већ зато што то захтева време, промену свести, културе - рекла је она.
Изразила је задовољство што анализа која је данас представљена, како каже, први пут отвара питање неплаћеног рада као развојног потенцијала.
Анализа је урађена у оквиру пројекта "Родно одговорно управљање" који спроводе Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (УН Women) и Координационо тело за родну равноправност Владе Србије, а финансира се из Фонда за родну равноправност Уједињеног Краљевства.
Циљ тог пројекта је повећање видљивости неплаћене неге и кућних послова као нечег драгоценог за друштво, затим довођење у питање постојећих друштвених норми које промовишу неравноправну поделу послова неге између жена и мушкараца, због чега су жене у неповољном положају, као и подстицање и залагање за политике и улагања потребна како би се смањили и прерасподелили неплаћени послови неге.
Заменица амбасадорке Уједињеног Краљевства у Србији Ребека Фабрици је рекла да је Фонд за родну управу Уједињеног Краљевства основан 2015. године и да су до сада подржали реформске демократске процесе у Србији са више од 20 милиона евра, те да је родна равноправност битан аспект тог фонда.
- Неплаћени рад је у самом средишту родне равноправности. Све док не достигнемо једнаку поделу неплаћеног рада тешко да ћемо у потпуности моћи да постигнемо родну равноправност у свим сферама живота и рада - рекла је она.