Све мање беба широм света: Подаци УН откривају драстичан пад стопе рађања, а ево како стоји Србија

Најдраматичнији пад регистрован је у Јужној Кореји, где је стопа рађања у протеклих седам деценија смањена за 88%. Следе Кина (83%), Тајланд (81%) и Јапан (80%), земље које су прошле кроз снажну модернизацију и урбанизацију, што је утицало на промену породичних структура, касније ступање у брак и смањење броја деце по породици.

У Азији и Блиском истоку пад стопе рађања такође је значајан. Иран (75%), Турска (70%), Саудијска Арабија (69%) и Малезија (68%) бележе сличне трендове, који су резултат комбинације урбанизације, образовања жена и све већег економског оптерећења које родитељство носи.

Латинска Америка бележи пад стопе рађања у земљама попут Бразила (74%), Колумбије (72%) и Мексика (72%), док су земље попут Перуа (65%) и Венезуеле (57%) забележиле умјерени пад. Ови подаци указују на то да, иако економски развој утиче на смањење наталитета, друштвене и културне норме и даље играју значајну улогу у броју рођене деце по породици.

Европске земље показују широк распон промена. Највећи пад забележен је у Пољској (71%), Италији (66%) и Португалији (66%), док су Француска (51%), Немачка (45%) и Швајцарска (45%) забележиле нешто умјеренији пад. Балканске земље бележе пад између 30% и 34%: Србија (32%), Хрватска (34%), Босна и Херцеговина (33%), док су Румунија (27%), Булгарска (28%) и Грчка (25%) међу земљама са најмање рођених у региону.

Земље са најмањим падом стопе рађања углавном су у Африци, где је наталитет и даље висок, укључујући Демократску Републику Конго (10%), Нигерију (21%), Кенију (46%) и Гану (43%). Ови подаци показују да демографске промене нису униформне и зависе од економских, културних и друштвених фактора.

Стручњаци истичу да пад стопе рађања има дугорочне последице по друштво и економију. Старење популације, смањење радно способне популације и повећан притисак на пензиони и здравствени систем само су неки од изазова са којима ће се државе суочавати. Овај тренд такође утиче на планирање образовања, тржишта рада и миграционих политика, јер државе настоје да одрже одрживу популацију и економски раст.

Аналитичари наводе да смањење броја рођених у земљама попут Јужне Кореје, Јапана и Кине може довести до озбиљних изазова у наредним деценијама, укључујући недостатак радне снаге, повећање трошкова социјалне заштите и промене у породичној динамици.

Пад стопе рађања резултат је комбинације више фактора:

• Економски развој и урбанизација, који често доводе до одлагања брака и смањења броја деце.
• Образовање жена, које је кључни фактор у планирању породице.
• Културе и друштвене норме, које утичу на одлуке о родитељству.
• Политичке одлуке, укључујући политике подршке породици, субвенције, и регулацију репродуктивних права.

Глобални трендови показују да земље са екстремно ниским стопама рађања, попут Јужне Кореје и Јапана, морају развити стратегије како би се избориле са демографским проблемима и очувале одрживост популације. Истовремено, земље са високом стопом наталитета суочавају се са изазовима попут образовања, здравствене заштите и запошљавања растуће популације младих.

Ови подаци представљају јасну слику демографских трансформација у свету, које ће обликовати друштвене, економске и политичке токове у наредним деценијама.