Sve manje beba širom sveta: Podaci UN otkrivaju drastičan pad stope rađanja, a evo kako stoji Srbija

Najdramatičniji pad registrovan je u Južnoj Koreji, gde je stopa rađanja u proteklih sedam decenija smanjena za 88%. Slede Kina (83%), Tajland (81%) i Japan (80%), zemlje koje su prošle kroz snažnu modernizaciju i urbanizaciju, što je uticalo na promenu porodičnih struktura, kasnije stupanje u brak i smanjenje broja dece po porodici.

U Aziji i Bliskom istoku pad stope rađanja takođe je značajan. Iran (75%), Turska (70%), Saudijska Arabija (69%) i Malezija (68%) beleže slične trendove, koji su rezultat kombinacije urbanizacije, obrazovanja žena i sve većeg ekonomskog opterećenja koje roditeljstvo nosi.

Latinska Amerika beleži pad stope rađanja u zemljama poput Brazila (74%), Kolumbije (72%) i Meksika (72%), dok su zemlje poput Perua (65%) i Venezuele (57%) zabeležile umjereni pad. Ovi podaci ukazuju na to da, iako ekonomski razvoj utiče na smanjenje nataliteta, društvene i kulturne norme i dalje igraju značajnu ulogu u broju rođene dece po porodici.

Evropske zemlje pokazuju širok raspon promena. Najveći pad zabeležen je u Poljskoj (71%), Italiji (66%) i Portugaliji (66%), dok su Francuska (51%), Nemačka (45%) i Švajcarska (45%) zabeležile nešto umjereniji pad. Balkanske zemlje beleže pad između 30% i 34%: Srbija (32%), Hrvatska (34%), Bosna i Hercegovina (33%), dok su Rumunija (27%), Bulgarska (28%) i Grčka (25%) među zemljama sa najmanje rođenih u regionu.

Zemlje sa najmanjim padom stope rađanja uglavnom su u Africi, gde je natalitet i dalje visok, uključujući Demokratsku Republiku Kongo (10%), Nigeriju (21%), Keniju (46%) i Ganu (43%). Ovi podaci pokazuju da demografske promene nisu uniformne i zavise od ekonomskih, kulturnih i društvenih faktora.

Stručnjaci ističu da pad stope rađanja ima dugoročne posledice po društvo i ekonomiju. Starenje populacije, smanjenje radno sposobne populacije i povećan pritisak na penzioni i zdravstveni sistem samo su neki od izazova sa kojima će se države suočavati. Ovaj trend takođe utiče na planiranje obrazovanja, tržišta rada i migracionih politika, jer države nastoje da održe održivu populaciju i ekonomski rast.

Analitičari navode da smanjenje broja rođenih u zemljama poput Južne Koreje, Japana i Kine može dovesti do ozbiljnih izazova u narednim decenijama, uključujući nedostatak radne snage, povećanje troškova socijalne zaštite i promene u porodičnoj dinamici.

Pad stope rađanja rezultat je kombinacije više faktora:

• Ekonomski razvoj i urbanizacija, koji često dovode do odlaganja braka i smanjenja broja dece.
• Obrazovanje žena, koje je ključni faktor u planiranju porodice.
• Kulture i društvene norme, koje utiču na odluke o roditeljstvu.
• Političke odluke, uključujući politike podrške porodici, subvencije, i regulaciju reproduktivnih prava.

Globalni trendovi pokazuju da zemlje sa ekstremno niskim stopama rađanja, poput Južne Koreje i Japana, moraju razviti strategije kako bi se izborile sa demografskim problemima i očuvale održivost populacije. Istovremeno, zemlje sa visokom stopom nataliteta suočavaju se sa izazovima poput obrazovanja, zdravstvene zaštite i zapošljavanja rastuće populacije mladih.

Ovi podaci predstavljaju jasnu sliku demografskih transformacija u svetu, koje će oblikovati društvene, ekonomske i političke tokove u narednim decenijama.