Све већи број људи осећа празнину: Да ли недостатак духовности стоји иза кризе савременог друштва?

 Психолози, теолози и друштвени аналитичари све чешће истичу – савремени човек можда пати од духовне глади која не може бити задовољена материјалним богатством.

- Када човек не може да пронађе смисао, он се забавља или разара себе - говорио је Виктор Франкл, аустријски психијатар и оснивач логотерапије, који је преживео логор Аушвиц и своје уверење о важности духовне димензије живота засновао на сопственом искуству.

Криза смисла – тихи узрок савремених проблема?

Америчка психолошка асоцијација забележила је драматичан пораст анксиозности и депресије међу младима у последњој деценији, док се осећај усамљености и отуђења све више појављује и код одраслих. Иако се узроци често виде у друштвеним мрежама, економским притисцима и убрзаном животном ритму, део стручне јавности сматра да је прави узрок дубљи – недостатак духовног темеља.

Др Лиса Miller, професорка клиничке психологије на Универзитету Колумбија, у више наврата је указивала на важност духовности за психичко здравље. Њена истраживања показују да су људи са развијеном духовном свести отпорнији на стрес и имају мањи ризик од депресије.

- Духовна свест је неуробиолошки утемељена способност човека. Када се не развија, појединац остаје рањив, без ослонца у временима кризе - наводи др Miller у књизи "The Awakened Браин".

Духовност и друштвена стабилност

На домаћем терену, сличне ставове дели и епископ Диселдорфски и Немачки Григорије. У интервјуу за Недељник, он је говорио о духовном стању савременог човека.

- Савремени човек често заборавља да је душа стварнија од било ког тржишног односа. А када душу занемариш, дух се повлачи, а с њим и човеково достојанство - поручио је владика.

Социолог Сигмунд Бауман  је још почетком 2000-их упозоравао на то да живимо у времену течне модерности, у којем су традиционални ослонци – попут вере, заједнице и моралних норми – замењени привременим и површним садржајима. Без дубинског смисла, појединац је препуштен потрошачкој логици, што додатно појачава осећај празнине.

Да ли су духовност и религиозност исто? 

Важно је нагласити да се под духовношћу не подразумева нужно религиозно опредељење. Многи савремени аутори, попут психотерапеута Томаса Мура, наглашавају да је духовност ствар личне повезаности са собом, другима и ширим универзумом.

- Здравље душе је најважније питање нашег времена. Без њега, ниједан друштвени систем неће дуго опстати - наводи Мур у књизи "Брига за душом".

Ове идеје подржава и социолошкиња и ауторка Бренé Броун, која у својим истраживањима указује да је духовност кључна за повезивање међу људима.

- Духовност, како год да је дефинишемо, темељ је истинске повезаности. Без ње, не можемо премостити све већи јаз међу људима - истиче Броун.

Време за унутрашњу обнову?

Све више школа, универзитета и психотерапеута широм света препознаје значај духовног развоја. У многим образовним системима се уводе програми који ученицима помажу да развију емпатију, саморефлексију и осећај сврхе.

У Србији су овакви приступи још у повоју, али интересовање за теме личног развоја, медитације, контемплације и једноставнијег живота расте, посебно међу младима који не проналазе задовољство у стандардним мерилима успеха.

Иако се можда чини апстрактно, питање духовности има врло конкретне последице по ментално здравље, друштвену стабилност и квалитет живота. У времену у којем све више људи има све – а осећа да нема ништа – можда је управо духовност оно што недостаје.

Јер, како је говорио Франкл:" Човек може да поднесе готово било шта, ако зна зашто."