Sve veći broj ljudi oseća prazninu: Da li nedostatak duhovnosti stoji iza krize savremenog društva?
U vremenu prepunom tehnologije, brzih informacija i stalne povezanosti, raste broj ljudi koji se osećaju izgubljeno, anksiozno i bez dubljeg smisla.
Psiholozi, teolozi i društveni analitičari sve češće ističu – savremeni čovek možda pati od duhovne gladi koja ne može biti zadovoljena materijalnim bogatstvom.
- Kada čovek ne može da pronađe smisao, on se zabavlja ili razara sebe - govorio je Viktor Frankl, austrijski psihijatar i osnivač logoterapije, koji je preživeo logor Aušvic i svoje uverenje o važnosti duhovne dimenzije života zasnovao na sopstvenom iskustvu.
Kriza smisla – tihi uzrok savremenih problema?
Američka psihološka asocijacija zabeležila je dramatičan porast anksioznosti i depresije među mladima u poslednjoj deceniji, dok se osećaj usamljenosti i otuđenja sve više pojavljuje i kod odraslih. Iako se uzroci često vide u društvenim mrežama, ekonomskim pritiscima i ubrzanom životnom ritmu, deo stručne javnosti smatra da je pravi uzrok dublji – nedostatak duhovnog temelja.
Dr Lisa Miller, profesorka kliničke psihologije na Univerzitetu Kolumbija, u više navrata je ukazivala na važnost duhovnosti za psihičko zdravlje. Njena istraživanja pokazuju da su ljudi sa razvijenom duhovnom svesti otporniji na stres i imaju manji rizik od depresije.
- Duhovna svest je neurobiološki utemeljena sposobnost čoveka. Kada se ne razvija, pojedinac ostaje ranjiv, bez oslonca u vremenima krize - navodi dr Miller u knjizi "The Awakened Brain".
Duhovnost i društvena stabilnost
Na domaćem terenu, slične stavove deli i episkop Diseldorfski i Nemački Grigorije. U intervjuu za Nedeljnik, on je govorio o duhovnom stanju savremenog čoveka.
- Savremeni čovek često zaboravlja da je duša stvarnija od bilo kog tržišnog odnosa. A kada dušu zanemariš, duh se povlači, a s njim i čovekovo dostojanstvo - poručio je vladika.
Sociolog Sigmund Bauman je još početkom 2000-ih upozoravao na to da živimo u vremenu tečne modernosti, u kojem su tradicionalni oslonci – poput vere, zajednice i moralnih normi – zamenjeni privremenim i površnim sadržajima. Bez dubinskog smisla, pojedinac je prepušten potrošačkoj logici, što dodatno pojačava osećaj praznine.
Da li su duhovnost i religioznost isto?
Važno je naglasiti da se pod duhovnošću ne podrazumeva nužno religiozno opredeljenje. Mnogi savremeni autori, poput psihoterapeuta Tomasa Mura, naglašavaju da je duhovnost stvar lične povezanosti sa sobom, drugima i širim univerzumom.
- Zdravlje duše je najvažnije pitanje našeg vremena. Bez njega, nijedan društveni sistem neće dugo opstati - navodi Mur u knjizi "Briga za dušom".
Ove ideje podržava i sociološkinja i autorka Brené Broun, koja u svojim istraživanjima ukazuje da je duhovnost ključna za povezivanje među ljudima.
- Duhovnost, kako god da je definišemo, temelj je istinske povezanosti. Bez nje, ne možemo premostiti sve veći jaz među ljudima - ističe Broun.
Vreme za unutrašnju obnovu?
Sve više škola, univerziteta i psihoterapeuta širom sveta prepoznaje značaj duhovnog razvoja. U mnogim obrazovnim sistemima se uvode programi koji učenicima pomažu da razviju empatiju, samorefleksiju i osećaj svrhe.
U Srbiji su ovakvi pristupi još u povoju, ali interesovanje za teme ličnog razvoja, meditacije, kontemplacije i jednostavnijeg života raste, posebno među mladima koji ne pronalaze zadovoljstvo u standardnim merilima uspeha.
Iako se možda čini apstraktno, pitanje duhovnosti ima vrlo konkretne posledice po mentalno zdravlje, društvenu stabilnost i kvalitet života. U vremenu u kojem sve više ljudi ima sve – a oseća da nema ništa – možda je upravo duhovnost ono što nedostaje.
Jer, kako je govorio Frankl:" Čovek može da podnese gotovo bilo šta, ako zna zašto."
