Све више младих у Србији УМИРЕ ОД МОЖДАНОГ УДАРА: Статистика забрињава, а као фактор ризика се наводи и НАПИТАК који многи пију

Међу пацијентима са можданим ударом све је више оних са 18 и 50 година. Иако млади пацијенти имају много веће шансе да преживе, исход је све чешће трагичан, а последице трајне.

Проф.др Топлица Лепић, неуролог говорио је о овој теми у емисији "Пулс Србије":

- Мождани удар је веома честа болест, то је трећи узрок смрти после срчаних и малигних болести. Статистички, то јесте болест која се јавља чешће код старијих људи. Последица јесте на крвним судовима, али се болест нажалост јавља и код младих. Фактори ризика код младих су другачији. Има доста младих људи који обољевају - тврди Лепић и објашњава да ли постоје симптоми за ово обољење:

- Мождани удар је изненадан догађај, он је узрокован извесним факторима који до тога доводе. Најважније је да се брзо реагује. Најважнији фактори ризика су повишен крвни притисак, одређена срчана обољења, као што су поремећаји срчаног ритма, аномалије у срцу. Ређи је удар који настаје изливањем крви у мозак, а чешћи, хемијски, настаје услед запушења крвних судова.

Млади људи и начин живота

Лепић тврди да су енергетски напитци фактор ризика, те да садрже дупло више кофеина од шољице кафе, а тај стимуланс утиче и на кардиоваскуларни систем:

 - Стимулише раст крвог притиска који је један од најважнијих фактора ризика за настанак можданог удара. Код младих људи су доста значајна срчана обољења која могу бити и урођена, на пример, непотпуна преграда између преткомора, која представља један од фактора ризика. Затим имате системске запаљинске болести, које представљају упале које могу бити узрок можданог удара. Затим, ковид, вирусно обољење где су људи имали васкуларне, неуролошке компликације. Ту спадају и бактеријске инфекције - каже Лепић и додаје које су болести код младих:

- Повишен крвни притисак, шећерна болест, поремећаји масноће у крви, холестерола и тако даље које су важни фактори ризика. Затим, пушење и  употреба алкохола.

Минус окидач за мождани и срчани удар

Специјалиста опште медицине др Радмила Шехић објашњава да су инфаркт срца и мождани удар тешка и по живот опасна стања, која су знатно чешћа током зимских месеци.

- Ниске температуре доводе до сужавања крвних судова, раста крвног притиска и појачаног оптерећења срца и мозга, што код особа с већ оштећеним крвним судовима може изазвати запушење крвотока или нагли прекид дотока кисеоника. Уз хладноћу, појачан физички напор, нарочито код средовечних и хроничних болесника, додатно повећава ризик од тешких и фаталних последица по срце и мозак - навела је она за Курир.

Код проблема с коронарним крвним судовима симптоми могу варирати од благе нелагодности у грудима, кратког даха и осећаја гушења, до јаког, пробадајућег бола у грудима који се шири ка рамену, руци и врату, а може бити праћен вртоглавицом и губитком свести, посебно уколико дође до инфаркта.

- Код можданог удара јављају се типични неуролошки симптоми попут утрнулости руку или ногу, јаке главобоље, мучнине, повраћања, вртоглавице, поремећаја вида, а затим и слабости једне стране тела и отежаног говора. За мозак је пресудан "златни сат", односно првих сат времена од појаве симптома. За срце су у питању минути - нагласила је др Шехић.

Србија Данас/Курир/Мина Маслаковић