Свети Сава и Хиландар: Темељ српске духовности и црквене самосталности
Хиландар, такође познат и као Хеландар, је српски православни мушки манастир на Светој Гори, односно Атосу, који постоји више од хиљаду година
Манастир је основао Свети Сава, први српски архиепископ, који је постао монах на Атосу 1191. године. Хиландар се налази у северном делу Свете Горе, на трећем краку полуострва Халкидики, у северној Грчкој, удаљен око 2,5 км од Егејског мора.
Хиландар заузима четврто место у хијерархији светогорских манастира по значају. Извана, манастир изгледа као средњовековно утврђење са бедемима високим и до 30 метара, док спољашњи зидови имају дужину око 140 метара и окружују површину од око 75 метара ширине.
Утврђење је било неопходно због честих напада гусара и разних непријатеља током векова. Неки сматрају Хиландар и једним од првих универзитета у облику претече, односно првим српским универзитетом.
Оснивање и обнова Хиландара везују се за Светог Саву и његовог оца, великог жупана Стефана Немање (у монаштву Симеона). Стефан Немања и његов син Сава обновили су манастир 1198. године, а Стефан Немања је у Хиландару и преминуо 1199. године. Током наредних векова, значајне обнове и утврђења манастира извршио је краљ Стефан Урош И, као и краљ Милутин, који је око 1320. године подигао нову цркву Ваведења Богородице.
За време цара Душана и његове власти, Света Гора и Хиландар доживели су свој највећи процват. Кроз векове, током турске власти, манастир су помагали руски цареви, молдачки кнежеви, као и српски патријарси из Пећи.
Значај Светог Саве
Значај Светог Саве у Хиландару је непроцењив. Као оснивач и први српски архиепископ, он је поставио темеље српске цркве и духовности, а Хиландар је постао српски духовни и културни центар на Светој Гори. Свети Сава је у Хиландару не само живео и подвизавао се, већ је и кроз њега Србима сачувао и ојачао црквену самосталност и идентитет.
Хиландар је кроз векове био сигурно уточиште српског народа, а данас чува најбогатију колекцију средњовековних рукописа, икона и фресака српске културе. Манастир је 1988. године уврштен, заједно са осталих 19 светогорских манастира, на УНЕСЦО листу светске баштине као део споменика средњег века на Атосу.
Због значаја и све веће бриге за здравље монашке заједнице и поклоника, 2015. године основано је Хиландарско лекарско друштво које пружа медицинску подршку манастирској породици и ходочасницима.
Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.