"Та тајна мења све.." Детектив Браца Здравковић за СД разоткрива мистериозну судбину Данке Илић и Милана Ђорђевића

У Србији се тренутно више од 200 особа води као нестало - међу њима су нажалост и малолетници, иако регистар показује да су најчешће у питању одрасле особе.

- У Србији се око 210 особа се воде као нестале. О нестанцима многих се не зна ништа, већ само мали број њих, захваљујући ангажованости породице, допре до друштвених мрежа и медија, када заправо и започиње јавна потрага", каже за медије Ружица Радовић из Центра на чију иницијативу је основан Регистар несталих.

У нашој земљи вероватно не постоји особа која није чула за нестанак девојчице из Бора, Данке Илић или фармацеута Милана Ђорђевића из Ниша - обома се траг изгубио прошле године, а од тада се мало шта може са сигурношћу рећи о њиховој судбини.

Питали смо искусног детектива, Брацу Здравковића који иза себе има деценије рада на случајевима несталих особа, да нам из професионалног угла објасни како нестанак може да изгледа "изнутра" – без сензационализма, са нагласком на реалне изазове, заблуде и трагове који најчешће воде до истине.

Да ли, на основу досадашњих информација, сматрате да постоји реална шанса да је Данка Илић и даље жива? 

- Нажалост, на основу доступних информација и временског оквира који је протекао од нестанка, вероватноћа да је ова девојчица и даље жива значајно је смањена", и додаје:

- Ипак, све док не постоје конкретни докази да није жива, професионална етика налаже да не затварамо врата ниједној могућности.
У пракси је било случајева када су се деца проналазила и после дужег времена, али то захтева и темељну истрагу, међународну сарадњу и наду која не сме да изостане. Мада, нада је такође изашла из Пандорине кутије - закључује детектив Браца у разговору за наш портал.

Многи спекулишу о улози родитеља у овом случају – да ли Ви видите било какве сумњиве обрасце у њиховом понашању или изјави које би указивале на умешаност? 

- У оваквим случајевима, прва фаза истраге увек подразумева проверу најближих особа, ма колико њима то деловало као беспотребно или чак увредљиво. Сетимо се само случаја мале Медлин Мекен или Џонбене Ремзи. Иако су у оба случаја родитељи званично ослобођени сваке кривице, ипак нам ти догађаји још увек делују веома мистериозно или чак нелогично - наводи он.

Да ли постоји нешто, што по Вама не штима у званичној верзији догађаја у вези са нестанком Данке Илић?

 - Забрињава недостатак конкретних трагова и веома брзо закључивање да је дете "нестало" без сведока или физичког доказа. Ја нисам упознат са детаљима из истраге, која ми овако, гледајући са стране делује помало исфорсирано, али не могу да не приметим да коју год теорију да узмемо као могућу - она се испоставља као нелогична, јер за исту не постоје релевантни докази да се стварно десила", закључује детектив и додаје:

- Случај нестанка ове девојчице ме подсећа на кинеску кутију – споља једноставан, али изнутра сложен и затворен слојевима механизама које је могуће отворити само ако се тачно зна редослед и начин, а сваки погрешан потез води само у нову загонетку - јасан је он.

У случају несталог фармацеута из Ниша, Милана Ђорђевића – чињеница да је нестао без трага, а да су личне ствари остављене у аутомобилу, делује као намерно скретање пажње. Да ли мислите да се ради о добровољном нестанку?

- Нестанак овог младог човека је такође права мистерија. Он је због природе свог посла био у контакту са великим бројем људи и без увида у садржај његовог телефона ми не можемо знати шта је прави узрок његовог нестанка. Ако се не варам, одређени људи из његовог окружења су приметили да га нешто мучи и он је то и потрвдио, говорећи да ће им рећи шта је у питању тек кад буде решио тај проблем. Да је био у питању неки финансијски проблем, он би од својих пријатеља затражио новац на позајмицу, а то се није десило у овом случају. У сваком случају та његова тајна има веома велику тежину у овом случају. Зато имам утисак да се радило о некој врсти уцене којој је овај човек био изложен, због тога што се упетљао у нешто чега се касније стидео и није видео другачији излаз из те ситуације. Решење се налази у његовом телефону и листингу позива, а можда и на листи бројева које је блокирао или у порукама које је обрисао - прича наш саговорник. 

Да ли би, по Вашем искуству, неко могао да изведе овакав нестанак без саучесника?

- Технички је могуће, али је у пракси ретко. Нестанак без трага у данашње време укључује логистику и претходну припрему. Треба израдити лажна документа, обезбедити новац за живот за наредних пар година на неком иностраном рачуну који би се такође водио на име из лажних докумената, затим драстично изменити лични опис, а све ово не може се извести без сарадника. Да бисте извели овако нешто потпуно самостално морали бисте да будете врхунски стручњак за фалсификовање - тврди детектив. 

На основу Вашег искуства, које превентивне мере бисте препоручили грађанима како би смањили ризик од нестанка или олакшали потрагу у случају да до њега дође?

- Ако говоримо о нестанку деце до 14 година, сматрам да је кључно да родитељ у сваком тренутку мора да зна где се налази његово дете. Веома малу децу никако не остављати без надзора чак ни кад одете до купатила, а поготово не кад сте на плажи или у природи или на неком друштвеном догађају.

Нажалост, прошла су она стара добра времена заједништва кад се очекивало од сваког грађанина да пази на туђе дете. Ако је ваше дете тинејџер и користи друштвене мреже, ви морате да га упозорите о постојању лажних налога које користе педофили и да му објасните тачно шта може да му се деси и то без еуфемизама. Треба да имате у свом именику и бројеве телефона деце са којом се ваше дете дружи. Научите га да вам се јави чим му понестане батерије на телефону и да ваш број зна напамет. У случају нестанка детета, најважније је брзо реаговати, одмах пријавити, не чекати "да се можда врати". Сваки минут је важан.

- Ако говоримо о нестанку одрасле особе, најчешћи узрок је убиство или самоубиство, ретко ко данас "оде по цигарете". Важно је да се не правимо слепи и глуви ако приметимо да неко нама близак има проблем или неку тајну коју не може да превали преко језика. Људи најчешће крију свој проблем, јер се боје осуде и подсмеха околине. Треба да им помогнемо да се отворе, да поделе са нама тугу или проблем како би им било лакше, а уколико ни то не помогне да их на време посаветујемо да се обрате психологу - завршава наш саговорник. 

Забрањено преузимање дела или читавог текста без навођења и линковања извора и аутора, у складу са Законом о јавном информисању и медијима.