"Ta tajna menja sve.." Detektiv Braca Zdravković za SD razotkriva misterioznu sudbinu Danke Ilić i Milana Đorđevića

U Srbiji se trenutno više od 200 osoba vodi kao nestalo - među njima su nažalost i maloletnici, iako registar pokazuje da su najčešće u pitanju odrasle osobe.

- U Srbiji se oko 210 osoba se vode kao nestale. O nestancima mnogih se ne zna ništa, već samo mali broj njih, zahvaljujući angažovanosti porodice, dopre do društvenih mreža i medija, kada zapravo i započinje javna potraga", kaže za medije Ružica Radović iz Centra na čiju inicijativu je osnovan Registar nestalih.

U našoj zemlji verovatno ne postoji osoba koja nije čula za nestanak devojčice iz Bora, Danke Ilić ili farmaceuta Milana Đorđevića iz Niša - oboma se trag izgubio prošle godine, a od tada se malo šta može sa sigurnošću reći o njihovoj sudbini.

Pitali smo iskusnog detektiva, Bracu Zdravkovića koji iza sebe ima decenije rada na slučajevima nestalih osoba, da nam iz profesionalnog ugla objasni kako nestanak može da izgleda "iznutra" – bez senzacionalizma, sa naglaskom na realne izazove, zablude i tragove koji najčešće vode do istine.

Da li, na osnovu dosadašnjih informacija, smatrate da postoji realna šansa da je Danka Ilić i dalje živa? 

- Nažalost, na osnovu dostupnih informacija i vremenskog okvira koji je protekao od nestanka, verovatnoća da je ova devojčica i dalje živa značajno je smanjena", i dodaje:

- Ipak, sve dok ne postoje konkretni dokazi da nije živa, profesionalna etika nalaže da ne zatvaramo vrata nijednoj mogućnosti.
U praksi je bilo slučajeva kada su se deca pronalazila i posle dužeg vremena, ali to zahteva i temeljnu istragu, međunarodnu saradnju i nadu koja ne sme da izostane. Mada, nada je takođe izašla iz Pandorine kutije - zaključuje detektiv Braca u razgovoru za naš portal.

Mnogi spekulišu o ulozi roditelja u ovom slučaju – da li Vi vidite bilo kakve sumnjive obrasce u njihovom ponašanju ili izjavi koje bi ukazivale na umešanost? 

- U ovakvim slučajevima, prva faza istrage uvek podrazumeva proveru najbližih osoba, ma koliko njima to delovalo kao bespotrebno ili čak uvredljivo. Setimo se samo slučaja male Medlin Meken ili Džonbene Remzi. Iako su u oba slučaja roditelji zvanično oslobođeni svake krivice, ipak nam ti događaji još uvek deluju veoma misteriozno ili čak nelogično - navodi on.

Da li postoji nešto, što po Vama ne štima u zvaničnoj verziji događaja u vezi sa nestankom Danke Ilić?

 - Zabrinjava nedostatak konkretnih tragova i veoma brzo zaključivanje da je dete "nestalo" bez svedoka ili fizičkog dokaza. Ja nisam upoznat sa detaljima iz istrage, koja mi ovako, gledajući sa strane deluje pomalo isforsirano, ali ne mogu da ne primetim da koju god teoriju da uzmemo kao moguću - ona se ispostavlja kao nelogična, jer za istu ne postoje relevantni dokazi da se stvarno desila", zaključuje detektiv i dodaje:

- Slučaj nestanka ove devojčice me podseća na kinesku kutiju – spolja jednostavan, ali iznutra složen i zatvoren slojevima mehanizama koje je moguće otvoriti samo ako se tačno zna redosled i način, a svaki pogrešan potez vodi samo u novu zagonetku - jasan je on.

U slučaju nestalog farmaceuta iz Niša, Milana Đorđevića – činjenica da je nestao bez traga, a da su lične stvari ostavljene u automobilu, deluje kao namerno skretanje pažnje. Da li mislite da se radi o dobrovoljnom nestanku?

- Nestanak ovog mladog čoveka je takođe prava misterija. On je zbog prirode svog posla bio u kontaktu sa velikim brojem ljudi i bez uvida u sadržaj njegovog telefona mi ne možemo znati šta je pravi uzrok njegovog nestanka. Ako se ne varam, određeni ljudi iz njegovog okruženja su primetili da ga nešto muči i on je to i potrvdio, govoreći da će im reći šta je u pitanju tek kad bude rešio taj problem. Da je bio u pitanju neki finansijski problem, on bi od svojih prijatelja zatražio novac na pozajmicu, a to se nije desilo u ovom slučaju. U svakom slučaju ta njegova tajna ima veoma veliku težinu u ovom slučaju. Zato imam utisak da se radilo o nekoj vrsti ucene kojoj je ovaj čovek bio izložen, zbog toga što se upetljao u nešto čega se kasnije stideo i nije video drugačiji izlaz iz te situacije. Rešenje se nalazi u njegovom telefonu i listingu poziva, a možda i na listi brojeva koje je blokirao ili u porukama koje je obrisao - priča naš sagovornik. 

Da li bi, po Vašem iskustvu, neko mogao da izvede ovakav nestanak bez saučesnika?

- Tehnički je moguće, ali je u praksi retko. Nestanak bez traga u današnje vreme uključuje logistiku i prethodnu pripremu. Treba izraditi lažna dokumenta, obezbediti novac za život za narednih par godina na nekom inostranom računu koji bi se takođe vodio na ime iz lažnih dokumenata, zatim drastično izmeniti lični opis, a sve ovo ne može se izvesti bez saradnika. Da biste izveli ovako nešto potpuno samostalno morali biste da budete vrhunski stručnjak za falsifikovanje - tvrdi detektiv. 

Na osnovu Vašeg iskustva, koje preventivne mere biste preporučili građanima kako bi smanjili rizik od nestanka ili olakšali potragu u slučaju da do njega dođe?

- Ako govorimo o nestanku dece do 14 godina, smatram da je ključno da roditelj u svakom trenutku mora da zna gde se nalazi njegovo dete. Veoma malu decu nikako ne ostavljati bez nadzora čak ni kad odete do kupatila, a pogotovo ne kad ste na plaži ili u prirodi ili na nekom društvenom događaju.

Nažalost, prošla su ona stara dobra vremena zajedništva kad se očekivalo od svakog građanina da pazi na tuđe dete. Ako je vaše dete tinejdžer i koristi društvene mreže, vi morate da ga upozorite o postojanju lažnih naloga koje koriste pedofili i da mu objasnite tačno šta može da mu se desi i to bez eufemizama. Treba da imate u svom imeniku i brojeve telefona dece sa kojom se vaše dete druži. Naučite ga da vam se javi čim mu ponestane baterije na telefonu i da vaš broj zna napamet. U slučaju nestanka deteta, najvažnije je brzo reagovati, odmah prijaviti, ne čekati "da se možda vrati". Svaki minut je važan.

- Ako govorimo o nestanku odrasle osobe, najčešći uzrok je ubistvo ili samoubistvo, retko ko danas "ode po cigarete". Važno je da se ne pravimo slepi i gluvi ako primetimo da neko nama blizak ima problem ili neku tajnu koju ne može da prevali preko jezika. Ljudi najčešće kriju svoj problem, jer se boje osude i podsmeha okoline. Treba da im pomognemo da se otvore, da podele sa nama tugu ili problem kako bi im bilo lakše, a ukoliko ni to ne pomogne da ih na vreme posavetujemo da se obrate psihologu - završava naš sagovornik. 

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta bez navođenja i linkovanja izvora i autora, u skladu sa Zakonom o javnom informisanju i medijima.