Представљамо вам изложбу фотографија у покрету! Тамара је овековечила и освојила свет: Уметност живљења је вечна потрага!
Тамара Шуша је рођена у Београду ‘89. године.
Средњошколске и факултетске дане проводи радећи у туристичким агенцијама Кабеза и Го2 Travelling, а први посао као фотограф добија 2009. у Урбан Буг-у. Те исте године напушта Београд да би завршила студије на универзитету у Чикагу, а истовремено ради као музички фотограф на неким од највећих фестивала широм света. На колеџу поред фотографије студира и шпански језик, и наоружана са три језика упушта се у истраживање далеких дестинација. Са фотоапаратом у руци Тамара се сели у афричку краљевину Лесото да ради као сноуборд инструктор, затим у Мексико, а све време забележава своје авантуре кроз фотографију. Аспен, Колорадо назива својим домом од 2013. године, где већином фотографише екстремне спортове. Њен циљ је да вози сноуборд на сваком континенту, и да то, наравно, забележи кроз свој фотоапарат.
Страх је само ствар навике. Једном кад дозволите себи да изађете из комфорне зоне, лако је схватити да је оно чега се плашите у већини случајева неоправдано, а свака следећа авантура вас вуче да наставите да истражујете и да се упуштате у нове пустоловине. Оно што је мени јако помогло при путовањима јесте то сто причам три језика, а жеља за адреналином дефинитивно не одмаже.
Љубав према фотографији се наиме развила уз љубав према музици. Како нисам талентована да свирам ниједан инструмент, за мене је фотографија била начин да забележим атмосферу и јаке емоције које се могу наћи на бини а и у публици на музичким догађајима. Та жеља да прикажем емоције пренела се на све остале области фотографисања, били то портрети људи из различитих земаља или пејзажи који изазивају налет адреналина.
Са друге стране, бескрајна љубав према сноуборду постоји од првог дана од када сам стала у везове, а као спорт који постоји само сезонски, савршен је изговор да јурим зиме око света. Жеља да возим сноуборд на сваком континенту ме је довела до неких локација за које претходно нисам ни знала да постоје, и које никад не бих имала прилику да посетим без борда под ногама. Пример је једна од мојих омиљених фотографија скијаса који се пењу у кратер активног вулкана сумпора у Јапану. Следећа дестинација је Чиле.
Сваки делић света има своје чари, ја не бих упоређивала то како се негде другде живи у односу на Европу, већ бих покушала да научим од сваке културе понешто и применила у свом животу.
На пример, у Мексику се ретко где могу наћи пластичне сламчице ради очувања животне средине, индонежани су веома гостопримљиви и свако би вас позвао у кућу и почастио, а кубанци су увек разиграни и на сваком ћоску може се чути музика и срести људи који насмејани плешу на улици. Оно што ме највише увек врати у реалност је схватање колико су људи у сиромашнијим земљама срећнији од развијеног дела света. Од њих највише имамо да научимо да срећа није у новим телефонима, скупим торбицама и добрим колима, већ у нематеријалном погледу на свет и животу у садашњости.
Уметност живљења је вечна потрага, те настављам да путујем и да се упуштам у авантуре са надом да сам после сваке мало мудрија.
Од излазака сунца над активним вулканима у Индонезији, до вожње старим аутомобилима на Куби и људи које сам имала прилику да упознам кроз своја путовања, сва та искуства су нешто што мене вуче да останем у покрету, а надам се инспирише оне који погледају моје фотографије да се покрену. За овакве путешествије не треба много новца, већ авантуристицког духа и храбрости да изађемо из наше комфорне зоне. Довољна су два путовања да бисте схватили како материјалне ствари губе вредност у односу на успомене које ће остати са вама до краја живота.
Када вам се пробију први зраци сунца кроз шатор или вас продува ветар док се спуштате низ ски стазу, последње што вам пада на памет је број лајкова и пропуштених позива. А поделити авантуру са пријатељима или тек стеченим познаницима је предивно искуство! Моја порука младима а и старијима је да се упусте у више изазова и да се не плаше неуспеха, већ да се поносе тиме што су покушали нешто ново.
Што се тиче технологије, никада није било лакше путовати него сад! Искористите Гугл да пронађете локацију где бисте путовали, Инстаграм да окачите слику са Ваших авантура, и Фејсбук да додате нове пријатеље које сте упознали на путовању, никада не знате кад ће вам се путеви поново негде укрстити. Мислим да технологији не треба да се противимо, већ да научимо како да искористимо њен потенцијал.
