Убедљиво НАЈВАЖНИЈИ ЦВЕТ у нашој историји: Васкрсава из пепела још МОЋНИЈА И СЛАВНИЈА
Дан примирја у Првом светском рату обележава се у Србији тако што званичници и јавне личности на реверима носе стилизовани приказ лепог љубичастог цвета са пет латица и зелено-црном позадином!
Реч је о Наталијиној рамонди која је вероватно најсимболични цвет у српској историји.
НАЈПАМЕТНИЈИ НАРОД НА СВЕТУ: Никола Тесла имао НАЈВЕЋИ коефицијент интелигенције ИКАДА
Дан када су у железничком вагону у Компијену, силе Антанте потписале примирје са Немачком и тиме окончале Први светски рат, од 2012. године се и у Србији слави као државни празник. Ако је према броју жртава, трагедији и голготи коју је наш народ преживео за те четири године сукоба, ово је требало да се догоди и много раније, али од 2012. Дан примирја је добио и свој симбол – значку Наталијина рамонда.
Већина грађана Србије тада је први пут чула за постојање овог невероватног цвета чија симболика је вишеструка и невероватно значајна за нашу историју.
Наталијина рамонда углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан био поприште славне српске победе у Првом светском рату. Реч је о ендемској врсти која успева само у Србији, Македонији и деловима Грчке. Данас је ова биљка заштићена у нашој земљи као природна реткост и чува се у Ботаничкој башти "Јевремовац" у Београду.
Наталијину рамонду је у околини Ниша 1884. године открио доктор Сава Петровић, а описао ју је Јосиф Панчић. Биљка је име добила по краљици Наталији, супрузи краља Милана Обреновића.
Једна одлика Наталијине рамонде одредила је ову биљку као највећи симбол српског страдања у Великом рату - чак и када се потпуно осуши и делује мртво, само неколико капи воде довољне су да поново оживи и процвета. Зато је и ботаничари зову "биљком феникс", а историчари наводе да се баш тако и Србија уздигла из пепела Првог светског рата и васкрсла још моћнија и славнија.
Позадина амблема Наталијине рамонде је зелена и црна, што су боје Албанске споменице - медаље која је додељивана као знак сећања на голготу и страхоте које је српска војска преживела повлачећи се преко Албаније.