Видовданска литургија у Раваници: Патријарх Порфирије предводио богослужење

Патријарху су саслуживали митрополит шумадијски Јован, браничевски Игнатије и нишки Арсеније, као и свештенство Српске православне цркве. Литургији је присуствовао и министар у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и друштвени положај цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић.

Подсетимо, српски народ данас обележава Видовдан — државни, верски и историјски празник установљен у знак сећања, поштовања и захвалности према свим страдалима за отаџбину. Значај празника као симбола слободе, патриотизма и херојства проистиче из историјских догађаја везаних за тај датум.

Српска православна црква, њени верници и народ Видовдан су обележили с посебним поштовањем, пре свега као сећање на свесну жртву кнеза Лазара и његових сабораца у Боју на Косову против Турака на Видовдан 1389. године. Управо због те свесне жртве, коју су српски ратници тада одабрали, Косовски бој постао је кључна одредница српске историје, а жртва Косовских мученика на челу са Светим кнезом Лазаром постала је окосница националног предања Срба — вечита подсетница на неопходност отпора и борбе.

У боју је, према народном предању, од руке српског јунака Милоша Обилића, који је поштован и осликаван као свети ратник, погинуо султан Мурат. Кнез Лазар је, по заробљавању, убијен од турске руке. У приликама у којима се Србија, и уопште југоисточна Европа, налазила те 1389. године, опредељење за борбу коју је предводио кнез Лазар било је свесна жртва, што епика види као опредељење за Царство небеско.

Иако су Турци до тада увелико овладали великим делом овог дела Европе и били неупоредиво бројнији, а уз то и са обезбеђеним залеђинама, верски и морални мотив одредили су да се турским нападачима пружи отпор без обзира на последице.

Кључни догађај, како је историографија одавно протумачила, био је заправо Бој на Марици, у септембру 1371. године, када су браћа Мрњавчевићи тешко поражени. После Марице више није постојала могућност снажног отпора, отуда је свесна жртва коју је одабрао кнез Лазар била утолико узвишенија. Сматра се да се у Боју на Косову борило између 15.000 и 20.000 ратника на српској страни против око 30.000 Турака. Расположиви историјски извори не допуштају јаснију слику, али је несумњиво да су жртве на обе стране биле страховите, о чему сведочи и чињеница да су оба владара погинула.

Смрт султана Мурата у Боју на Косову на Видовдан 1389. године једини је такав случај у целокупној турској историји. На највишем државном нивоу, Видовдан је посебно пригодно обележен поводом 500 година од Косовског боја — 1889. године, када је централна манифестација одржана у Крушевцу, одакле је, према предању, после причешћивања у цркви Лазарици, кнез Лазар са саборцима 1389. године кренуо пут Косова у бој с Турцима.

Петстогодишњица из 1889. године била је прилика за низ пригодних манифестација — од миропомазања краља Александра Обреновића и установљења највишег Ордена Светог кнеза Лазара, до свечане седнице Српске краљевске академије посвећене Видовдану, као и градње монументалног споменика Косовским мученицима на централном градском тргу у Крушевцу.

Све потоње ослободилачке борбе Срба увек су биле и у знаку Косова. Водећа одредница српске ослободилачке борбе током читавог 19. века био је позив на ослобођење Косова. Сан многих генерација остварен је победама Срба над Турцима на Куманову и Велесу 1912. године, у Првом балканском рату, када су Косово и Стара Србија најзад ослобођени.

Видовдан се показао као дан посебне важности и у низу потоњих догађаја српске историје. Национални револуционар Гаврило Принцип усмртио је надвојводу Франца Фердинанда, наследника круне Хабзбурга, управо на Видовдан, у Сарајеву, 1914. године. Тим чином изражен је деценијама нагомилавани бес противника туђинске власти у Босни и Херцеговини. Аустро-Угарска је, несумњиво уз подстицај Берлина, то искористила за напад на Србију, што се испоставило као почетак Великог рата.

Пет година касније, управо на Видовдан 1919. године, потписан је Версајски мировни споразум између земаља Антанте и Немачке, чиме је формално окончан Први светски рат. Аустро-Угарска није преживела окончање рата који је започела, распала се након пробоја Солунског фронта, а исход велике српске победе у Великом рату било је образовање Краљевства Срба, Хрвата и Словенаца, чиме су остварени српски ратни циљеви и окупљање под једним државним кровом српских историјских и етничких територија.

Владало је тада уверење да су национална стремљења коначно остварена. Први устав нове заједничке државе донет је такође на Видовдан — 28. јуна 1921. године.

У потпуно измењеним околностима, 1948. године, један од најдраматичнијих момената поратне Југославије догодио се такође на Видовдан, када је у Букурешту објављена Резолуција о стању у Комунистичкој партији Југославије. Совјетски вођа Јосиф Стаљин тада је обелоданио намеру да развласти партијски и државни врх у Београду, што је довело до дугогодишњег прекида односа с Москвом.

На Видовдан 2001. године, Трибуналу за бившу Југославију у Хагу изручен је Слободан Милошевић, тада бивши председник Србије и Савезне Републике Југославије, што су тадашње власти објасниле као случајност, иако је симболика датума остала упамћена у јавности.