Закон о добробити животиња: Уколико вас је напао пас на улици, ово одмах урадите - Шта кажу стручњаци о одговорности власника?

Све чешће се у медијима појављују приче о нападима паса, и то не само луталица, већ и кућних љубимаца чији власници не поштују правила.

Први корак – одмах код лекара и у полицију

Уколико дође до уједа пса, најважније је да одмах одете у најближу здравствену установу. Лекари су обавезни да направе записник о повреди, процене ризик од заразе и дају потребну терапију (противотров, антибиотици, вакцина против тетануса и/или беснила).

Затим, случај морате да пријавите полицији или комуналној милицији, јер без званичне пријаве нема даљег поступка.

Пас има власника? Он одговара

Ако је пас у власништву физичког лица, одговорност је директно на власнику, по основу Закона о облигационим односима. Власник је дужан да надокнади штету – и материјалну (трошкови лечења, терапије, превоза) и нематеријалну (страх, бол, нарушено здравље).

Можете да тражите одштету:

вансудски – директним договором с власником,

или судским путем – подношењем тужбе.

Ако пас нема власника – да ли град плаћа штету?

У случају напада пса луталице, одговорност пада на локалну самоуправу – односно комунално предузеће задужено за збрињавање паса (нпр. „Зоохигијена“). Потребна је медицинска документација и изјава о догађају. Ако нема вансудске нагодбе – тужба је следећи корак.

Колика је одштета?

Одштете се крећу:

• од 30.000 до 100.000 динара за нематеријалну штету,
• више ако су последице озбиљне (операције),
• додатно се обрачунавају и материјални трошкови (пут, лекови, боловања).

Закон и обавезе власника

Према Закону о добробити животиња, власници паса морају имати псе под контролом – са повоцем и корпом у јавности, а на капији мора бити јасно упозорење ако је реч о опасном псу. То су сви пси високи преко 56 цм, независно од расе, ако нису службени.

Ако те уједе пас – немојте ћутати и трпети бол. Пријавите, документујте и тражите оно што вам закон гарантује.

Основни суд у Алексинцу донео је пресуду без преседана у домаћем правосуђу – М. К. (64) из села Љуптен осуђен је на годину дана затвора у кућним условима, без електронског надзора, због тешког дела против опште сигурности. Његов шарпланинац је 5. децембра прошле године изуједао комшиницу К. Ј. (68), која је дан касније преминула у нишком Универзитетском клиничком центру од задобијених повреда.

Пресуда је постала правоснажна, будући да се и Основно јавно тужилаштво у Алексинцу сагласило са изреченом казном. Према доступним информацијама, ово је прва пресуда у Србији донета због смртног исхода након напада власничког пса. Узимајући у обзир да је окривљени на главном претресу признао кривицу, изречена му је минимална законска казна.

Шарпланинац који је напао несрећну жену налази се у прихватилишту за псе у Алексинцу, а републички ветеринарски инспектор, како је потврђено, није дао сагласност за његову еутаназију.

О овом случају огласио се и Горан Шаренац, председник Кинолошког друштва Нови Београд, који је поздравио одлуку суда, оценивши да је казна примерена и да представља важан сигнал да ће се у Србији убудуће кажњавати неодговорни власници паса.

– Годину дана кућног затвора за власника пса је сразмерна казна. Добро је да је у Србији почело санкционисање особа које не брину о својим кућним љубимцима. Такође, похвално је што пас није успаван, јер у већини случајева – није пас крив, већ власник – истакао је Шаренац.

Он је објаснио да до напада вероватно не би дошло да је пас био правилно социјализован. Упозорио је и да таквом псу не би смело да се дозволи враћање бившем власнику, већ да мора проћи стручну обраду, без обзира на то колико има година.

Према Закону о добробити животиња („Службени гласник РС“, бр. 41/2009), сваки пас који није службени, а виши је од 56 центиметара, потенцијално се сматра опасним. У дворишту у којем се налази таква животиња мора стајати јасно упозорење "ОПАСАН ПАС", док су током шетње корпа и поводац обавезни.

Шаренац подсећа да чак три четвртине свих напада на људе долази управо од власничких паса, док су напади паса луталица знатно ређи. Наглашава и да пси не нападају без разлога, већ да је одговорност готово увек на власнику који занемарује потребу за социјализацијом, дресуром и правилним опхођењем према љубимцу.

– Први аларм да постоји опасност од пса је кад при оброку почне да режи на власника. У таквим случајевима хитно треба укључити стручњаке. Такође, ако пас показује агресију према члановима породице, а не према главном власнику, то је озбиљан знак упозорења – додао је Шаренац.

Посебно је упозорио на ризик који пси представљају за децу. Како каже, висина главе детета често је у равни са вилицом већег пса, што последице уједа чини знатно озбиљнијим него код одраслих. Осим тога, високи тонови које деца производе – попут вриске или плача – могу додатно иритирати нервозне и несоцијализоване псе.

На крају, кинолог закључује да је највећи проблем у неодговорним власницима, јер пси – како каже – нису рођени агресивни. Проблематично понашање животиња најчешће је последица злостављања или занемаривања.

– Људи кажу да је пас проблематичан. Није. Проблематичан је власник. И зато је ова пресуда важна – закључује Шаренац.

Србија Данас