Zakon o dobrobiti životinja: Ukoliko vas je napao pas na ulici, ovo odmah uradite - Šta kažu stručnjaci o odgovornosti vlasnika?

Sve češće se u medijima pojavljuju priče o napadima pasa, i to ne samo lutalica, već i kućnih ljubimaca čiji vlasnici ne poštuju pravila.

Prvi korak – odmah kod lekara i u policiju

Ukoliko dođe do ujeda psa, najvažnije je da odmah odete u najbližu zdravstvenu ustanovu. Lekari su obavezni da naprave zapisnik o povredi, procene rizik od zaraze i daju potrebnu terapiju (protivotrov, antibiotici, vakcina protiv tetanusa i/ili besnila).

Zatim, slučaj morate da prijavite policiji ili komunalnoj miliciji, jer bez zvanične prijave nema daljeg postupka.

Pas ima vlasnika? On odgovara

Ako je pas u vlasništvu fizičkog lica, odgovornost je direktno na vlasniku, po osnovu Zakona o obligacionim odnosima. Vlasnik je dužan da nadoknadi štetu – i materijalnu (troškovi lečenja, terapije, prevoza) i nematerijalnu (strah, bol, narušeno zdravlje).

Možete da tražite odštetu:

vansudski – direktnim dogovorom s vlasnikom,

ili sudskim putem – podnošenjem tužbe.

Ako pas nema vlasnika – da li grad plaća štetu?

U slučaju napada psa lutalice, odgovornost pada na lokalnu samoupravu – odnosno komunalno preduzeće zaduženo za zbrinjavanje pasa (npr. „Zoohigijena“). Potrebna je medicinska dokumentacija i izjava o događaju. Ako nema vansudske nagodbe – tužba je sledeći korak.

Kolika je odšteta?

Odštete se kreću:

• od 30.000 do 100.000 dinara za nematerijalnu štetu,
• više ako su posledice ozbiljne (operacije),
• dodatno se obračunavaju i materijalni troškovi (put, lekovi, bolovanja).

Zakon i obaveze vlasnika

Prema Zakonu o dobrobiti životinja, vlasnici pasa moraju imati pse pod kontrolom – sa povocem i korpom u javnosti, a na kapiji mora biti jasno upozorenje ako je reč o opasnom psu. To su svi psi visoki preko 56 cm, nezavisno od rase, ako nisu službeni.

Ako te ujede pas – nemojte ćutati i trpeti bol. Prijavite, dokumentujte i tražite ono što vam zakon garantuje.

Osnovni sud u Aleksincu doneo je presudu bez presedana u domaćem pravosuđu – M. K. (64) iz sela Ljupten osuđen je na godinu dana zatvora u kućnim uslovima, bez elektronskog nadzora, zbog teškog dela protiv opšte sigurnosti. Njegov šarplaninac je 5. decembra prošle godine izujedao komšinicu K. J. (68), koja je dan kasnije preminula u niškom Univerzitetskom kliničkom centru od zadobijenih povreda.

Presuda je postala pravosnažna, budući da se i Osnovno javno tužilaštvo u Aleksincu saglasilo sa izrečenom kaznom. Prema dostupnim informacijama, ovo je prva presuda u Srbiji doneta zbog smrtnog ishoda nakon napada vlasničkog psa. Uzimajući u obzir da je okrivljeni na glavnom pretresu priznao krivicu, izrečena mu je minimalna zakonska kazna.

Šarplaninac koji je napao nesrećnu ženu nalazi se u prihvatilištu za pse u Aleksincu, a republički veterinarski inspektor, kako je potvrđeno, nije dao saglasnost za njegovu eutanaziju.

O ovom slučaju oglasio se i Goran Šarenac, predsednik Kinološkog društva Novi Beograd, koji je pozdravio odluku suda, ocenivši da je kazna primerena i da predstavlja važan signal da će se u Srbiji ubuduće kažnjavati neodgovorni vlasnici pasa.

– Godinu dana kućnog zatvora za vlasnika psa je srazmerna kazna. Dobro je da je u Srbiji počelo sankcionisanje osoba koje ne brinu o svojim kućnim ljubimcima. Takođe, pohvalno je što pas nije uspavan, jer u većini slučajeva – nije pas kriv, već vlasnik – istakao je Šarenac.

On je objasnio da do napada verovatno ne bi došlo da je pas bio pravilno socijalizovan. Upozorio je i da takvom psu ne bi smelo da se dozvoli vraćanje bivšem vlasniku, već da mora proći stručnu obradu, bez obzira na to koliko ima godina.

Prema Zakonu o dobrobiti životinja („Službeni glasnik RS“, br. 41/2009), svaki pas koji nije službeni, a viši je od 56 centimetara, potencijalno se smatra opasnim. U dvorištu u kojem se nalazi takva životinja mora stajati jasno upozorenje "OPASAN PAS", dok su tokom šetnje korpa i povodac obavezni.

Šarenac podseća da čak tri četvrtine svih napada na ljude dolazi upravo od vlasničkih pasa, dok su napadi pasa lutalica znatno ređi. Naglašava i da psi ne napadaju bez razloga, već da je odgovornost gotovo uvek na vlasniku koji zanemaruje potrebu za socijalizacijom, dresurom i pravilnim ophođenjem prema ljubimcu.

– Prvi alarm da postoji opasnost od psa je kad pri obroku počne da reži na vlasnika. U takvim slučajevima hitno treba uključiti stručnjake. Takođe, ako pas pokazuje agresiju prema članovima porodice, a ne prema glavnom vlasniku, to je ozbiljan znak upozorenja – dodao je Šarenac.

Posebno je upozorio na rizik koji psi predstavljaju za decu. Kako kaže, visina glave deteta često je u ravni sa vilicom većeg psa, što posledice ujeda čini znatno ozbiljnijim nego kod odraslih. Osim toga, visoki tonovi koje deca proizvode – poput vriske ili plača – mogu dodatno iritirati nervozne i nesocijalizovane pse.

Na kraju, kinolog zaključuje da je najveći problem u neodgovornim vlasnicima, jer psi – kako kaže – nisu rođeni agresivni. Problematično ponašanje životinja najčešće je posledica zlostavljanja ili zanemarivanja.

– Ljudi kažu da je pas problematičan. Nije. Problematičan je vlasnik. I zato je ova presuda važna – zaključuje Šarenac.

Srbija Danas