"Заражени иду у карантин на чак 45 дана": Узнемирујући детаљи новог хантавируса шире панику у свету - људи страхују од нове пандемије

Хантавирус, опасни патоген који се недавно појавио на крузеру у Јужном Атлантику и однео животе троје путника, док је још шест особа оболело, изазвао је велику пажњу и забринутост јавности широм света, укључујући и Србију. Поводом читаве ситуације хитно су се огласили из Института за јавно здравље „Батут“, наглашавајући да је пренос вируса са човека на човека изузетно редак и да је до сада потврђен само код појединих сојева. Исто је истакао и познати вирусолог Миланко Шеклер, оценивши да су грађани Србије без већег разлога узнемирени.

Како се наводи у саопштењу Института „Батут“, хантавирусне инфекције представљају групу зооноза изазваних вирусима из породице Хантавиридае. Природни домаћини ових вируса су глодари, док се људи најчешће заразе удисањем аеросола контаминираног излучевинама заражених животиња, попут урина, фецеса или пљувачке.

Додаје се да је пренос са човека на човека веома редак и регистрован само код одређених сојева вируса. Процене показују да се широм света годишње региструје између 10.000 и више од 100.000 инфекција, при чему је највећи број случајева забележен у Азији и Европи.

Два основна синдрома

Хантавирусне инфекције се клинички најчешће манифестују кроз два основна синдрома, наводи се даље у саопштењу - хеморагијску грозницу са бубрежним синдромом (ХГБС), познату и као мишја грозница, и хантавирусни плућни синдром (ХПС).

Како је додатно објашњено, код већине хантавируса, укључујући оне који изазивају ХГБС у Европи, попут Пуумала и Добрава-Београд вируса, није потврђен пренос међу људима.

Инфекција се готово увек преноси контактом са излучевинама заражених глодара. Ипак, код Андес вируса у Јужној Америци потврђен је ограничен интерхумани пренос, најчешће међу особама које су биле у блиском контакту, попут чланова породице или здравствених радника, путем респираторних секрета током ране фазе болести.

Хантавирус у Србији

Када је реч о Србији, Институт „Батут“ подсећа да је током последњих десет година регистровано укупно 127 случајева хеморагијске грознице са бубрежним синдромом.

Током 2024. године пријављено је 11 оболелих особа од ХГБС, уз стопу инциденције од 0,17 на 100.000 становника. Регистрован је један смртни случај, док епидемијског ширења болести није било. У току 2025. године евидентирана су само два случаја ХГБС, без смртних исхода.

Како се хантавирус лечи?

Из „Батута“ су појаснили и начин третирања хантавирусних инфекција, наводећи да не постоји специфична антивирусна терапија нити вакцина против ове болести.

Лечење је супортивно и усмерено на пажљиво клиничко праћење, као и третирање респираторних, срчаних и бубрежних компликација. Како се додаје, правовремен приступ интензивној нези значајно побољшава исход лечења, посебно код пацијената са кардиопулмоналним синдромом изазваним хантавирусом.

Превенција инфекције хантавирусом првенствено се заснива на смањењу контакта између људи и глодара. Међу најважнијим превентивним мерама наводе се одржавање хигијене у домовима и на радним местима, затварање отвора кроз које глодари могу да уђу у објекте, правилно складиштење хране, безбедно чишћење простора контаминираних глодарима, избегавање сувог метења или усисавања измета глодара, квашење контаминираних површина пре чишћења, као и редовно одржавање хигијене руку.

Др Шеклер: Инфекција се завршава сама од себе

Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог Ветеринарског института у Краљеву, познат јавности још из периода пандемије корона вируса, у разговору за РТС истакао је да је могућност преноса овог вируса веома ограничена.

Он је навео да у оквиру истог домаћинства вероватноћа преноса износи око три одсто, док у случају интимних партнерских односа расте на 17 процената.

Др Шеклер је изнео и своје мишљење о томе како је могло доћи до ширења хантавируса на крузеру.

"Претпостављам да је до преноса хантавируса на крузеру дошло због дуготрајног дељења заједничког простора, мале кубикаже са слабијом вентилацијом. Пар који се први заразио био је у Аргентини и посматрао птице на великој депонији, на којима увек има глодара и након тога су се укрцали на крузер", казао је он.

Како је додао, сматра да је случај са холандским крузером изазвао огромну пажњу јавности управо зато што је реч о луксузном броду.

"Није ово једини случај у историји света где је хантавирус изазвао смрт човека, имали смо и 15 и 20 смрти, али није био крузер већ заједнице људи, на фронту у рововима", рекао је Шеклер, па објаснио како се ова инфекција завршава сама од себе.

"Заражени иду у карантин, који траје двоструко дуже од периода инкубације, у овом случају 45 дана", закључио је вирусолог Шеклер.