Аларм у српском школству: Деца више не разумеју оно што читају - професори открили зашто српски језик губи битку пред екранима и површношћу

Резултати овогодишњег завршног испита показали су забрињавајући тренд - ученици су на тесту из српског језика остварили просечно свега 10,68 бодова, док је математика поново била успешније решена. Овакви подаци отворили су питање колико данашњи основци заиста разумеју текст који читају и због чега је знање матерњег језика из године у годину све слабије.

Професори истичу да се резултати морају озбиљно анализирати, али напомињу да одговорност није искључиво на ученицима.

- Резултат се просто мора узети као валидан, али ми се чини да су питања у неком делу била мало захтевна, не могу рећи претешка, али нису била лака, каже професор Вељко Брборић са Филолошког факултета Универзитета у Београду.

Међутим, стручњаци упозоравају да је много већи проблем чињеница да деца данас имају све више потешкоћа са разумевањем прочитаног текста, логичким повезивањем информација и анализом садржаја.

Некадашњи директор Филолошке гимназије Душко Бабић подсећа да овај проблем није нов и да је још пре десетак година било уочљиво да многи ученици постижу боље резултате из страних језика него из сопственог.

Како објашњава, један од главних разлога крије се у начину на који данас комуницирамо.

- Одавно је комуникација међу људима постала таква да је идеал добре комуникације брза комуникација. Отуда се оне реченице које смо некада пазили како ћемо их склопити, да буду округле и лепе, сада се своде на неке елиптичне патрљке где се информација саопштава и порука преноси што брже, па чак и без речи, емотиконима. То наравно не важи за све, али говоримо о једном општем тренду, о једној реци површности, која је захватила наше време и нашу цивилизацију, констатује Бабић.

Професори већ годинама упозоравају да српски језик нема довољно простора у наставним плановима. Сматрају да број часова није довољан ни за обраду књижевности, ни за граматику, ни за развијање језичке културе.

- Од првог до петог разреда – пет часова недељно, шести, седми и осми разред – по четири часа недељно, гимназија општи тип – четири часа недељно, стручне школе – три часа недељено. За онолики број књижевних дела, за наставу граматике и наставу језичке културе, то је недовољан број часова. Како имају Французи по седам-осам, како имају Руси, како имају други, хајде да се ту мало угледамо на Европу, поручује професор Вељко Брборић.

Саговорници указују и на важну улогу медија у очувању језичке културе. Управник Међународног славистичког центра професор Бошко Сувајџић сматра да би повратак лектора у редакције био један од важних корака.

- Морамо ићи ка томе да систематично уведемо лекторе или да их вратимо у медијске куће, јер медијски простор је најважнији, истиче Сувајџић.

Ипак, додаје да одговорност сноси и образовни систем, који мора да прати време у којем ученици одрастају.

- Морамо модернизовати наставу, морамо ићи у сусрет са временом, и онда на тим новим сазнањима, достигнућима, указати због чега је важно да читамо Андрића, Црњанског, због чега је важно да пажљиво прочитамо текст и да га логички разумемо, рекао је Сувајџић.

Професори закључују да пад резултата на завршном испиту није само статистички податак, већ озбиљно упозорење да се однос према матерњем језику мора мењати. Подсећају да квалитетно образовање остаје један од најважнијих темеља развоја друштва и да ће без системских промена бити све теже вратити културу читања, размишљања и правилног изражавања међу младима.

Србија Данас