"Zaraženi idu u karantin na čak 45 dana": Uznemirujući detalji novog hantavirusa šire paniku u svetu - ljudi strahuju od nove pandemije
Kako navode stručnjaci, ovo nije prva pojava hantavirusa u svetu. Ona je već bila prisutna na frontovima i izazivala je smrtnost i ranije.
Hantavirus, opasni patogen koji se nedavno pojavio na kruzeru u Južnom Atlantiku i odneo živote troje putnika, dok je još šest osoba obolelo, izazvao je veliku pažnju i zabrinutost javnosti širom sveta, uključujući i Srbiju. Povodom čitave situacije hitno su se oglasili iz Instituta za javno zdravlje „Batut“, naglašavajući da je prenos virusa sa čoveka na čoveka izuzetno redak i da je do sada potvrđen samo kod pojedinih sojeva. Isto je istakao i poznati virusolog Milanko Šekler, ocenivši da su građani Srbije bez većeg razloga uznemireni.
Kako se navodi u saopštenju Instituta „Batut“, hantavirusne infekcije predstavljaju grupu zoonoza izazvanih virusima iz porodice Hantaviridae. Prirodni domaćini ovih virusa su glodari, dok se ljudi najčešće zaraze udisanjem aerosola kontaminiranog izlučevinama zaraženih životinja, poput urina, fecesa ili pljuvačke.
Dodaje se da je prenos sa čoveka na čoveka veoma redak i registrovan samo kod određenih sojeva virusa. Procene pokazuju da se širom sveta godišnje registruje između 10.000 i više od 100.000 infekcija, pri čemu je najveći broj slučajeva zabeležen u Aziji i Evropi.
Dva osnovna sindroma
Hantavirusne infekcije se klinički najčešće manifestuju kroz dva osnovna sindroma, navodi se dalje u saopštenju - hemoragijsku groznicu sa bubrežnim sindromom (HGBS), poznatu i kao mišja groznica, i hantavirusni plućni sindrom (HPS).
Kako je dodatno objašnjeno, kod većine hantavirusa, uključujući one koji izazivaju HGBS u Evropi, poput Puumala i Dobrava-Beograd virusa, nije potvrđen prenos među ljudima.
Infekcija se gotovo uvek prenosi kontaktom sa izlučevinama zaraženih glodara. Ipak, kod Andes virusa u Južnoj Americi potvrđen je ograničen interhumani prenos, najčešće među osobama koje su bile u bliskom kontaktu, poput članova porodice ili zdravstvenih radnika, putem respiratornih sekreta tokom rane faze bolesti.
Hantavirus u Srbiji
Kada je reč o Srbiji, Institut „Batut“ podseća da je tokom poslednjih deset godina registrovano ukupno 127 slučajeva hemoragijske groznice sa bubrežnim sindromom.
Tokom 2024. godine prijavljeno je 11 obolelih osoba od HGBS, uz stopu incidencije od 0,17 na 100.000 stanovnika. Registrovan je jedan smrtni slučaj, dok epidemijskog širenja bolesti nije bilo. U toku 2025. godine evidentirana su samo dva slučaja HGBS, bez smrtnih ishoda.
Kako se hantavirus leči?
Iz „Batuta“ su pojasnili i način tretiranja hantavirusnih infekcija, navodeći da ne postoji specifična antivirusna terapija niti vakcina protiv ove bolesti.
Lečenje je suportivno i usmereno na pažljivo kliničko praćenje, kao i tretiranje respiratornih, srčanih i bubrežnih komplikacija. Kako se dodaje, pravovremen pristup intenzivnoj nezi značajno poboljšava ishod lečenja, posebno kod pacijenata sa kardiopulmonalnim sindromom izazvanim hantavirusom.
Prevencija infekcije hantavirusom prvenstveno se zasniva na smanjenju kontakta između ljudi i glodara. Među najvažnijim preventivnim merama navode se održavanje higijene u domovima i na radnim mestima, zatvaranje otvora kroz koje glodari mogu da uđu u objekte, pravilno skladištenje hrane, bezbedno čišćenje prostora kontaminiranih glodarima, izbegavanje suvog metenja ili usisavanja izmeta glodara, kvašenje kontaminiranih površina pre čišćenja, kao i redovno održavanje higijene ruku.
Dr Šekler: Infekcija se završava sama od sebe
Milanko Šekler, virusolog i mikrobiolog Veterinarskog instituta u Kraljevu, poznat javnosti još iz perioda pandemije korona virusa, u razgovoru za RTS istakao je da je mogućnost prenosa ovog virusa veoma ograničena.
On je naveo da u okviru istog domaćinstva verovatnoća prenosa iznosi oko tri odsto, dok u slučaju intimnih partnerskih odnosa raste na 17 procenata.
Dr Šekler je izneo i svoje mišljenje o tome kako je moglo doći do širenja hantavirusa na kruzeru.
"Pretpostavljam da јe do prenosa hantavirusa na kruzeru došlo zbog dugotraјnog deljenja zaјedničkog prostora, male kubikaže sa slabiјom ventilaciјom. Par koјi se prvi zarazio bio je u Argentini i posmatrao ptice na velikoј deponiјi, na koјima uvek ima glodara i nakon toga su se ukrcali na kruzer", kazao je on.
Kako je dodao, smatra da je slučaj sa holandskim kruzerom izazvao ogromnu pažnju javnosti upravo zato što je reč o luksuznom brodu.
"Niјe ovo јedini slučaј u istoriјi sveta gde јe hantavirus izazvao smrt čoveka, imali smo i 15 i 20 smrti, ali niјe bio kruzer već zaјednice ljudi, na frontu u rovovima", rekao јe Šekler, pa objasnio kako se ova infekcija završava sama od sebe.
"Zaraženi idu u karantin, koјi traјe dvostruko duže od perioda inkubaciјe, u ovom slučaјu 45 dana", zaključio je virusolog Šekler.
