ЗАРАЗИЛИ СТЕ СЕ ПОСЛЕ ВАКЦИНАЦИЈЕ? МОГУЋЕ ЈЕ! Једна ствар СПРЕЧАВА смртоносни исход
И вакцинисани могу да се заразе коронавирусом. Али онда најчешће имају само блаже симптоме. Вакцине спречавају тешке симптоме или смртни исход од последица ковида 19.
Увек изнова стижу вести о томе да су и вакцинисани оболели од Ковида-19.
Али то не треба да буде разлог за чуђење, нити аргумент против вакцинисања. Јер чак и ако неко након вакцинисања има благе симптоме или је позитиван на корона-вирус, вакцина остаје ефикасна.
КРИЗНИ ШТАБ ДОНОСИ ОДЛУКУ: Хоће ли бити ПОПУШТАЊА мера? За сада само ЈЕДНА СТВАР је извесна!
"ИМУНИТЕТ НИЈЕ МАТЕМАТИКА" Професор Стојановић открива зашто не можемо да поредимо број антитела и ефикасност вакцине
СРБИЈА СВЕ БЛИЖА КОЛЕКТИВНОМ ИМУНИТЕТУ: У нашој земљи дато 2.325.000 доза вакцина, 920.000 грађана примило и другу дозу!
Јер она ради оно што заправо и треба да ради: спречава тешке облике болести, а тиме и смртоносни исход.
Колико су ефикасне вакцине које су тренутно одобрене на Западу?
Све вакцине које су до сада одобриле здравствене службе ЕУ (ЕМА) и САД (ФДА) имају велику ефикасност.
Рецимо иРНК вакцине Бајонтек/Фајзер и Модерна имају ефикасност од 95 одсто, векторска вакцина АстраЗенека, према најновијим подацима, 76 одсто. То међутим значи да је могуће заразити се и након вакцинације.
Али ако се ефикасност оцењује у односу на тешке симптоме болести, све вакцине пролазе знатно боље. Уколико дође до инфекције оне обично спречавају тежак ток болести, због којих пацијенти морају да буду прикључени на респиратор или од чијих последица умиру.
Стерилизирајући или функционални имунитет?
И у Немачкој је већ било случајева да су старији људи у старачким домовима и након примљене вакцине имали тешке симптоме Ковида-19 или чак умрли. Међутим, налази показују да су се ти пацијенти заразили непосредно пре или након вакцинације. Вакцина дакле није имала довољно дуго времена да развије адекватну имунолошку заштиту и да заштити пацијента.
Институт Роберт Кох (РКИ) пише да нарочито две околности могу да доведу до обољења након вакцинације: уколико се инфекција догодила кратко пре или у првим данима након вакцинисања. Јер телу су потребне око две недеље како би изградило имунолошку заштиту. Потпуна заштита, коју нуди одређена вакцина, постиже се тек након друге дозе вакцине.
Лекари праве разлику између стерилизирајућег и функционалног имунитета. Стерилизирајући имунутет значи да особа која је вакцинисана више никога не може да зарази. Прве анализе вакцина Бајонтек/Фајзер из Израела показују да људу који су примили две дозе вакцине имају 92 одсто мањи ризик да заразе друге људе.
Тако барем за ову вакцину може да се каже да развија прилично висок стерилизирајући имунитет против најчешћих варијанти вируса. Још увек нема поузданих података за све вакцине, али вероватно су и код других сличне вредности.
Зато важи следеће: тек када постоје јасни докази да вакцинисана особа не може да зарази друге или када се постигне довољно висок имунитет крда, власти могу вакцинисане особе да ослободе обавезе ношења маски или држања одстојања. Али још увек нисмо дотле стигли.
Са друге стране је доказано да функционални имунитет гарантују све вакцине: спречавају или смањују ризик од тешких симптома, а у у ретким случајевима обољевања - значајно скраћују њен ток.
Колико дуго вакцина штити од инфекције?
За сада нема јасног одговора, без обзира о којој је вакцини реч. Пре него што су вакцине одобрене, истраживачи су успели да утврде колико су оне безбедне. У трећој фази развоја вакцина такође се радило о функционалној ефикасности.
Потребно је време да би се утврдило колико дуго траје имунитет. Зато се период након одобравања често означава као четврта фаза развоја вакцина. Тренутно смо усред те фазе. Поуздане информације о трајању имунитета биће доступне тек након неколико месеци или чак година.
Које су последице мутација?
Различите вакцине различито реагују на различите мутације.
Произвођаче вакцина рецимо забрињава варијанта П.1 која је откривена у Бразилу и са којом се заразио велики број људи, иако су већ једном били заражени или су се већ вакцинисали. И са јужноафричком варијантом Б.1.351 могу да се заразе и они коју су вакцинисани. Лекари су то могли да докажу на примеру вакцине АстраЗенека.
Али и у том случају лекари полазе од тога да ће вакцина допринети да симптоми болести буду блажи, као и да ће допринети смањењу броја пацијената којима је потребно интензивно медицинско лечење.
То има веза са тим да се имунитет састоји од две компоненте: од имунитета-антитела против спајк-протеина, где поједине компоненте могу да мутирају и од имунитета-Т-ћелија, који наставља да штити и када антитела више не делују.
