Зашто је академска заједница у праву и зашто Влада мора да промени Уредбу о условима рада универзитета?
На основу Уредбе о нормативима и стандардима условима рада универзитета и факултета за делатности које се финансирају из буџета, може се видети да је уредба застарела и да није прилагођена стандардима за акредитацију и важећим законским прописима.
У члану 8 и 9 се одређују нормативне групе и број студената који је потребан да би се формирала нормативна група. Прва нормативна група представља правне факултете и факултете политичких наука.
У члану 9 се одређује да:
На основу овога, нормативна група на првој години износи за предавања 140 студената и она се из године у годину смањује.
Међутим, према стандардима за акредитацију, нормативи су следећи за правне и политичке науке:
• За научно-стручне и стручно-апликативне предмете: 200 студената у групи.
• За опште образовне и теоријско-методолошке предмете: 300 студената у групи.
На првој години су углавном опште образовни и теоријско-методолошки предмети, па је онда величина групе 300 студената за предавања.
На основу садашње Уредбе, испада да за један предмет плаћамо више од два наставника, а потребно је само један, јер је норматив по стандардима за акредитацију 300 студената, а по Уредби 140 студената.
Таква је ситуација и за нормативне групе за вежбе, као и за мастер студије. Уредба прописује да су много мање нормативне групе у односу на стандарде за акредитацију.
Поред стандарда за величину група за предавања и вежбе, стандардима за акредитацију прописан је и број часова које један наставник може да има.
Максимално оптерећење наставника је 12 часова недељно предавања и вежби током године. То значи да један наставник може да буде оптерећен са 12 часова недељно, а други са само 2 часа недељно, док обојица примају исту плату, што није логично јер један има шест пута више часова од другог.
Ако би се детаљније анализирали многи факултети и акредитациона оптерећења њихових наставника, дошло би се до тога да је систем апсолутно неоптимизован и да држава не награђује подједнако свачији рад и труд, чиме оне који раде много ставља у неравноправан положај у односу на друге колеге јер добијају исту плату.
