Zašto je akademska zajednica u pravu i zašto Vlada mora da promeni Uredbu o uslovima rada univerziteta?
Na osnovu Uredbe o normativima i standardima uslovima rada univerziteta i fakulteta za delatnosti koje se finansiraju iz budžeta, može se videti da je uredba zastarela i da nije prilagođena standardima za akreditaciju i važećim zakonskim propisima.
U članu 8 i 9 se određuju normativne grupe i broj studenata koji je potreban da bi se formirala normativna grupa. Prva normativna grupa predstavlja pravne fakultete i fakultete političkih nauka.
U članu 9 se određuje da:
Na osnovu ovoga, normativna grupa na prvoj godini iznosi za predavanja 140 studenata i ona se iz godine u godinu smanjuje.
Međutim, prema standardima za akreditaciju, normativi su sledeći za pravne i političke nauke:
• Za naučno-stručne i stručno-aplikativne predmete: 200 studenata u grupi.
• Za opšte obrazovne i teorijsko-metodološke predmete: 300 studenata u grupi.
Na prvoj godini su uglavnom opšte obrazovni i teorijsko-metodološki predmeti, pa je onda veličina grupe 300 studenata za predavanja.
Na osnovu sadašnje Uredbe, ispada da za jedan predmet plaćamo više od dva nastavnika, a potrebno je samo jedan, jer je normativ po standardima za akreditaciju 300 studenata, a po Uredbi 140 studenata.
Takva je situacija i za normativne grupe za vežbe, kao i za master studije. Uredba propisuje da su mnogo manje normativne grupe u odnosu na standarde za akreditaciju.
Pored standarda za veličinu grupa za predavanja i vežbe, standardima za akreditaciju propisan je i broj časova koje jedan nastavnik može da ima.
Maksimalno opterećenje nastavnika je 12 časova nedeljno predavanja i vežbi tokom godine. To znači da jedan nastavnik može da bude opterećen sa 12 časova nedeljno, a drugi sa samo 2 časa nedeljno, dok obojica primaju istu platu, što nije logično jer jedan ima šest puta više časova od drugog.
Ako bi se detaljnije analizirali mnogi fakulteti i akreditaciona opterećenja njihovih nastavnika, došlo bi se do toga da je sistem apsolutno neoptimizovan i da država ne nagrađuje podjednako svačiji rad i trud, čime one koji rade mnogo stavlja u neravnopravan položaj u odnosu na druge kolege jer dobijaju istu platu.
