ЗАШТО ЈЕ АРКАН ОВАКО БИО ОБУЧЕН НА СВАДБИ СА ЦЕЦОМ? Кад је запуцао, трубачи су морали да засвирају баш ово
Иако рођен у Брежицама, у Словенији, а одрастао у Загребу и Панчеву, Аркан никада није заборавио одакле потиче.
Арканов отац Вељко Ражнатовић, пуковник ЈНА и прослављени ослободилац Приштине, потомак је славног братства Ражнатовића са Цетиња. С почетка Другог светског рата већина Ражнатовића пришла је партизанима, па су тако и две тетке покојног Жељка Ражнатовића носиле првоборачку споменицу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СВЕ ВОЗАЧЕ! Велика промена приликом регистрације возила, ево шта је новина
"ЊЕГА ТРЕБА УНИШТИТИ" Др Кон никад оштрији - због њих је највише забринут
ОВО ЈЕ ПРОЦЕДУРА УКОЛИКО НЕ ПОШТУЈЕТЕ МЕРЕ У ПРЕВОЗУ! Пљуште казне - о овоме посебно водите рачуна
Иако рођен у Брежицама, у Словенији, а одрастао у Загребу и Панчеву, Аркан никада није заборавио одакле потиче. Они који га знају из дечачких дана кажу да је често са поносом истицао своје црногорско порекло.
Као осамнаестогодишњака мајка Славка и отац Вељко проблематичног Жељка шаљу у Поморску школу у Котор. Аркан се тамо није дуго задржао. Већ после десетак дана са тројицом другара бежи преко Јадрана право у Италију. Пошто се почетком осамдесетих година вратио из иностранства, Аркан је свој зарађени новац добрим делом улагао по црногорском приморју. Брзо се појављује као сувласник ексклузивног казина на Светом Стефану, а један је и од првих закупаца Јадранског сајма у Будви. Прича се да су баш "црногорски" послови Аркану донели први већи капитал којима је касније кренуо да ствара своју империју.
Непосредно пошто је почео рат, а Ражнатовић основао своју Српску добровољачку гарду, са одушевљењем је причао о јуначким подвизима Црногораца на дубровачком ратишту успут све претећи црногорским издајицама.
- Поздрави ми јуначку браћу Црногорце и поручи да Дубровник мора бити наш или божији! На лето долазим у Дубровник да слушам гусле, а после ћемо са овом мојом војском да вратимо Скадар! И кажи оним усташама Јеврему Брковићу и Славку Перовићу да ћу им, када завршим са спољним непријатељем, и оца и мајку! - поручивао је Аркан децембра 1991. године Црногорцима на страницама подгоричке "Побједе".
Жељко Ражнатовић је у свечаној црногорској народној ношњи 19. фебруара 1995. предводио сватове на путу ка Цециној родној Житорађи. Када је запуцао из хеклера, трубачи су као по команди свирали стару народну: "Ој, свијетла мајска зоро...". Волео је увек и у свакој прилици да оде у своју постојбину. Редовно је летовао на Светом Стефану, а зими често одлазио на Жабљак.
Подржавао Ђукановића
У време расцепа у црногорској владајућој партији отворено је подржао струју Мила Ђукановића. Пред други круг председничких избора Странка српског јединства је јавно позвала своје чланство да дају глас Ђукановићу, а не Момиру Булатовићу што су неки тумачили као први поуздан знак да се Аркан дистанцира од Милошевића.
И после избора, током председниковања Ђукановића у више наврата је подржао црногорско руководство. Новинари су забележили да је једном приликом Мила упоредио са славним црногорским владиком Петром Петровићем Његошем. Ђукановић се захвалио Ражнатовићу на подршци, али је одбио да га званично прими због расписане Хашке оптужнице.
Пред смрт посетио отаџбину
Последњи пут боравио је у Црној Гори због фудбала. Почетком децембра 1999. године у Подгорици је боравио са Обилићем где је његов тим играо против Будућности. Аркан је био на клупи са резервним играчима и стручним штабом одакле је жучно давао инструкције првотимцима на терену. Том приликом виђен је и како се шета улицама Подгорице, а био је и гост познатог хотела "Црна Гора" који важи за омиљено састајалиште црногорске владајуће елите.
- Код куће су ме учили да ми је Црна Гора отаџбина, а Србија мајка домовина - умео је да каже Жељко Ражнатовић. За себе је са поносом говорио да је Србин из Црне Горе.
Жељко Ражнатовић убијен је 15. јануара 2000. године, нешто после 17 сати, у београдском хотелу "Интерконтинентал", док је био у друштву бивших радника Савезног СУП пуковника Драгана Гарића и мајора Миленка Мандића, припадника СДГ. Нападачи су му испалили три хица у главу и побегли, али су лисице на руке убрзо стављене Добросаву Гаврићу, Драгану Николићу и Милану Микију Ђуричићу.
