Зашто се на Богојављење плива за Часни крст и какву симболику носи овај древни обичај? Верује се да се тог дана отвара небо
Богојављење је велики хришћански празник који се обележава 19. јануара и један је од најзначајнијих дана у православном календару. Овај празник посвећен је Крштењу Исуса Христа у реци Јордан, када се, према хришћанском веровању, Бог први пут јавио људима као Света Тројица – Отац, Син и Свети Дух.
Централни богојављенски обичај је велико освећење воде, које се обавља у црквама, рекама, језерима и другим природним водама. Сматра се да је на овај дан сва вода света и да има посебну благотворну моћ. Верници носе освећену воду у своје домове, где се чува током целе године и користи се у тренуцима болести, невоље или за благослов породице.
Најпознатији и најмасовнији обичај је пливање за Часни крст. Након богослужења и литије, свештеник баца крст у воду, а храбри пливачи улазе у хладну реку или језеро како би до њега допливали. Овај чин симболизује веру, храброст, пожртвовање и духовно очишћење. Верује се да онај ко први доплива до крста има посебан благослов и срећу током целе године, али се наглашава да је учешће чин вере, а не такмичења.
У народу постоји веровање да се на Богојављење, тачно у поноћ, отвара небо, те да су тада жеље и молитве посебно услишене. Такође, сматра се да време на Богојављење може наговестити каква ће бити година, ведро време се тумачи као знак родне и успешне године.
У неким крајевима Србије обичај је да се људи на овај дан умивају богојављенском водом или се чак купају у рекама, верујући да ће их то сачувати од болести. Такође, верници посте или се уздржавају, проводећи дан у молитви, миру и сабраности.
Богојављење је празник који повезује веру, традицију и заједништво, подсећајући људе на значај духовног прочишћења, наде и обнов
