Zašto se na Bogojavljenje pliva za Časni krst i kakvu simboliku nosi ovaj drevni običaj? Veruje se da se tog dana otvara nebo
Bogojavljenje je veliki hrišćanski praznik koji se obeležava 19. januara i jedan je od najznačajnijih dana u pravoslavnom kalendaru. Ovaj praznik posvećen je Krštenju Isusa Hrista u reci Jordan, kada se, prema hrišćanskom verovanju, Bog prvi put javio ljudima kao Sveta Trojica – Otac, Sin i Sveti Duh.
Centralni bogojavljenski običaj je veliko osvećenje vode, koje se obavlja u crkvama, rekama, jezerima i drugim prirodnim vodama. Smatra se da je na ovaj dan sva voda sveta i da ima posebnu blagotvornu moć. Vernici nose osvećenu vodu u svoje domove, gde se čuva tokom cele godine i koristi se u trenucima bolesti, nevolje ili za blagoslov porodice.
Najpoznatiji i najmasovniji običaj je plivanje za Časni krst. Nakon bogosluženja i litije, sveštenik baca krst u vodu, a hrabri plivači ulaze u hladnu reku ili jezero kako bi do njega doplivali. Ovaj čin simbolizuje veru, hrabrost, požrtvovanje i duhovno očišćenje. Veruje se da onaj ko prvi dopliva do krsta ima poseban blagoslov i sreću tokom cele godine, ali se naglašava da je učešće čin vere, a ne takmičenja.
U narodu postoji verovanje da se na Bogojavljenje, tačno u ponoć, otvara nebo, te da su tada želje i molitve posebno uslišene. Takođe, smatra se da vreme na Bogojavljenje može nagovestiti kakva će biti godina, vedro vreme se tumači kao znak rodne i uspešne godine.
U nekim krajevima Srbije običaj je da se ljudi na ovaj dan umivaju bogojavljenskom vodom ili se čak kupaju u rekama, verujući da će ih to sačuvati od bolesti. Takođe, vernici poste ili se uzdržavaju, provodeći dan u molitvi, miru i sabranosti.
Bogojavljenje je praznik koji povezuje veru, tradiciju i zajedništvo, podsećajući ljude na značaj duhovnog pročišćenja, nade i obnov
