Застрашујуће упозорење стручњака: Оно што су приметили на Јадрану не слути на добро - Температура мора нагло СКОЧИЛА

Море је почетком ове недеље на појединим локацијама на Јадрану достигло температуре карактеристичне за врхунац лета. 

Према мерењима Државног хидрометеоролошког завода, у Малом језеру на Мљету измерено је чак 28,8 степени, док је у Пули ујутру забележено 26,5 степени.

У Малинској је температура мора достигла 26,4 степена, а на Рабу 26 степени. Најнижа вредност измерена је у Опатији, где је море имало 22,7 степени. 

Највиша вредност на Мљету није изненађујућа јер је Мало језеро затворенији и релативно плитак морски систем који се загрева брже од отвореног мора. Слично важи и за мерење у Пули, које се обавља у заштићеном делу пулског залива. Такве локалне површинске вредности не представљају температуру целокупног околног акваторијума, али показују колико брзо горњи слој мора може да се загреје.

"Ово ће се наставити"

Др Наталија Дунић из Лабораторије за физику мора Института за океанографију и рибарство у Сплиту проучава физичке промене у Јадрану на климатским скалама и упозорава да неколико веома топлих дана није најважнији део приче. 

Површински слој мора природно осцилује током дана и године јер је директно изложен атмосфери, ветру, падавинама и Сунчевом зрачењу. Много више забрињава чињеница да се загревање бележи и у дубоким слојевима, далеко од непосредног утицаја летњих врућина.

- Температура површине мора стално осцилује јер живимо у подручју са израженим годишњим добима, па је зими нижа, а лети виша. Међутим, температура расте и у дубоким слојевима Јадрана, што је много озбиљнији и забрињавајући процес. То више није краткотрајна последица неколико врелих дана нити само одговор површине мора на стање у атмосфери. Реч је о дугорочном загревању повезаном са климатским променама које ће се наставити - рекла је Дунић.

На температуру и салинитет Јадрана утиче и кретање водених маса кроз Средоземље. Топлија и сланија вода из области Леванта преко Јонског мора повремено улази у Јадран и шири се његовим средњим слојевима, најчешће на дубинама од око 30 до 60 метара. Тај процес, познат као јадранска ингресија, показује како промене у удаљеним деловима Средоземља могу утицати на услове у нашем мору.

Салинитет површинског слоја расте и током дугих, топлих и сушних периода. Када је испаравање интензивно, а доток река и количина падавина мали, у мору остаје већа концентрација соли. Ипак, оно што научници мере у најдубљим деловима јужног Јадрана не може се објаснити само летњом сушом. 

У Јужнојадранској котлини, дубокој око 1.200 метара, температура је током последњих десет до петнаест година порасла за више од једног степена.

Циклонални поремећаји

За обнављање дубоког Јадрана пресудне су снажне и дуготрајне зимске буре. Оне хладе површинско море на северном Јадрану, чинећи га гушћим и тежим. Тако охлађена вода тоне ка дну, пуни Јабучку и друге котлине и полако путује према дубокој Јужнојадранској котлини.

Данас је таквих продора хладног ваздуха мање, а буре често нису довољно хладне, снажне ни дуготрајне да би произвеле исту количину густе воде.

- На северном Јадрану током снажних зимских бура ствара се хладна и густа вода која тоне и путује ка југу. Таквих бура данас има мање, а често не трају довољно дуго нити су довољно хладне да би површину мора охладиле као раније. Због тога настаје мање густе воде која би могла да обнови и расхлади дубоке котлине. У јужном Јадрану зато већ бележимо пораст температуре у дубинским слојевима већи од једног степена у односу на стање од пре десетак или петнаест година - додала је.

Климатске пројекције указују на то да би број и јачина продора буре могли додатно да се смањују, док би циклонални поремећаји повезани са јужним ветровима могли постати израженији. Виша температура мора значи и више расположиве енергије у атмосфери, због чега могу да се интензивирају процеси који доносе обилне падавине, олујно југо и плављење обале.

Према резултатима регионалних климатских модела за Средоземље, површинска температура Јадрана до краја века могла би да порасте за приближно три степена уколико се настави садашња стопа загревања. Посебан проблем представљаће морски топлотни таласи, односно периоди током којих температура мора нагло порасте и остане знатно изнад уобичајених вредности дуже време. Због спорог загревања и хлађења мора, они могу да трају недељама.

Србија Данас/Јутарњи