"Терали су га да ради склекове, гурали му главу у WC шољу" Језива исповест о насиљу у српском затвору
Једна исповест са друштвених мрежа покренула је бурне реакције након што је мушкарац описао шта је, према његовим речима, његов брат од тетке преживео током шестомесечног боравка у једном окружном затвору у Србији.
Како је навео, реч је о „опуштенијем“ затвору, далеко од слика које људи најчешће имају када помисле на велике казнено-поправне установе. Ипак, први дани су, како тврди, били најтежи.
Посебно је потресан део исповести у ком описује наводно злостављање једног младог затвореника, који је, како каже, био на мети других због свог изгледа и понашања.
- Окомили су се на једног младића од око 20 година, који је био благо исфеминизиран. Тукли су га, малтретирали, терали по цео дан да ради склекове и гурали му главу у WC шољу - наводи се у исповести.
Према речима аутора објаве, најстрашније је било то што, како тврди, нико од надлежних није реаговао на малтретирање. Он наводи да су се затвореници жалили чуварима због крађа, туча и понижавања, али да су добијали одговоре који су указивали на потпуно одсуство реакције.
- Причао ми је да му је то био најтежи период и да не би свако могао то да издржи - пише у објави.
Аутор тврди да његов рођак није био честа мета напада, највише због своје физичке грађе, али да је, упркос томе, живео у сталном страху. Како каже, није се плашио само казне или чувара, већ могућности да неко од затвореника има сакривен жилет или други оштар предмет.
- Није смео да реагује како би можда напољу реаговао, јер никад не знаш шта неко може да сакрије код себе“, препричава аутор.
После прве недеље, његов рођак је премештен у мању ћелију са још тројицом затвореника. Тада се, како наводи, ситуација значајно променила. Дане су проводили играјући карте и шах, решавајући укрштене речи, читајући књиге и тренирајући.
- Касније му је већ била блеја. По цео дан су се картали, играли шах, читали и тренирали. Храна је била лоша, али су им породице слале пакете, па су се сналазили“ - пише у исповести.
Ипак, најјачи утисак оставио је управо опис првих дана и насиља над младићем који је, према речима аутора, био издвојен као „лакша мета“.
Ова исповест отворила је питање услова у затворима, односа према новим затвореницима, али и заштите оних који су физички, психички или социјално рањивији. Иако се ради о личној исповести чији наводи нису званично потврђени, она је изазвала бројне коментаре корисника који су навели да затвор „није филм“, али да насиље, страх и понижавање и те како могу бити део стварности иза решетака.
Аутор је на крају навео да је његов рођак, упркос свему, касније говорио да му је затвор „на неки начин користио“ јер га је, како каже, натерао да се смири и промени животни правац.
„Каже да му је затвор био користан да се мало смири, јер је пре тога био на лошем путу. Само је било питање времена када би упао у још већи проблем“, закључује се у исповести.
