Zemlja će izbeći DIREKTAN UDAR, ali je Mesec nova meta asteroida? "Ubica grada" alarmirao naučnike! Otkriveno kakve bi bile POSLEDICE i da li postoji opasnost po ljude

Asteroid poznat kao 2024 YR4 trenutno je van vidokruga, ali je i dalje veoma prisutan u mislima naučnika. Ovaj objekat veličine zgrade, koji je u početku delovao kao da bi mogao da bude na putanji sudara sa Zemljom, sada juri izvan dometa teleskopa, dok se kreće oko Sunca. Ali dok naučnici čekaju da se ponovo pojavi, njegova revidirana putanja skreće pažnju na drugu moguću metu: Mesec.

Otkiven krajem 2024. godine, ovaj svemirski kamen isprva je izgledao kao da bi mogao pogoditi našu planetu 22. decembra 2032. Šansa za taj udar menjala se sa svakom novom osmatračkom kampanjom i dostigla vrhunac od 3,1% u februaru, procenat koji ga je učinio najrizičnijim asteroidom ikad posmatranim.

Osmatranja sa zemlje i iz svemira bila su ključna za utvrđivanje orbite i veličine 2024 YR4. Preciznija merenja na kraju su omogućila astronomima da isključe mogućnost udara u Zemlju.

Najnovija posmatranja iz početka juna, pre nego što je YR4 nestao iz vidokruga, poboljšala su znanje o tome gde će se asteroid nalaziti za sedam godina za skoro 20%, navodi NASA.

Ti podaci pokazuju da, čak i ako Zemlja izbegne direktan udar, YR4 i dalje može predstavljati pretnju krajem 2032. godine tako što bi mogao udariti u Mesec. Taj sudar bio bi događaj kakav čovečanstvo ne pamti, ali bi takođe mogao podići fine čestice mesečevog materijala i poslati ih ka Zemlji.

Iako Zemlji ne bi pretila značajna fizička opasnost ako asteroid udari u Mesec, postoji mogućnost da bi astronauti ili infrastruktura na lunarnom tlu u to vreme bili ugroženi, kao i sateliti u orbiti Zemlje, od kojih zavise navigacija, komunikacije i drugi vitalni sistemi.

Takođe, svemirske misije u niskoj Zemljinoj orbiti mogle bi se naći na putanji mesečevog krhotina, iako će Međunarodna svemirska stanica do tada biti deorbitirana.

U početku je YR4 bio važan primer zašto naučnici sprovode planetarnu odbranu: otkrivanje i praćenje asteroida kako bi se utvrdilo koji mogu pogoditi Zemlju. Sada astronomi kažu da bi ovaj asteroid mogao proširiti definiciju rizika u toj oblasti i ukazati na potrebu da se nadgledaju i objekti koji bi mogli biti opasni za Mesec.

„Počinjemo da shvatamo da možda treba da proširimo taj štit malo dalje“, rekao je dr Pol Vigert, profesor astronomije i fizike na Univerzitetu Zapadni Ontario. „Imamo stvari koje vredi zaštititi i malo dalje od Zemlje, pa se nadamo da se i naša vizija širi.“

U međuvremenu, istraživači procenjuju koliko bi haosa potencijalni udar YR4 na Mesec mogao izazvati i da li išta može da se učini da se posledice ublaže.

"Ubica grada" na Mesecu

Preteći komad stene izgleda samo kao tačkica svetlosti čak i kroz najmoćnije teleskope. U stvarnosti, YR4 verovatno ima oko 60 metara u prečniku, prema posmatranjima svemirskog teleskopa Džejms Veb iz marta.

"Veličina znači energija", kaže Žilijen de Vit, vanredni profesor planetarnih nauka na MIT-u, koji je posmatrao asteroid Vebom. "Poznavanje veličine YR4 pomaže nam da razumemo kolika bi eksplozija mogla da bude."

Astronomi veruju da su pronašli većinu "ubica planeta“, asteroida veličine 1 km ili više, koji bi mogli izazvati kraj civilizacije. Asteroid koji je ubio dinosaure pre 66 miliona godina imao je oko 10 km.

Manji asteroidi poput YR4, nazvani "ubice grada", mogli bi izazvati regionalnu katastrofu kada bi pogodili Zemlju.

Ali astronomi nikada nisu imali priliku da posmatraju takav udar na Mesecu u realnom vremenu. Najnovija posmatranja iz 3. juna pokazuju 4,3% verovatnoće da asteroid pogodi Mesec, dovoljno da naučnici razmatraju scenarije.

Spektakularan meteorski pljusak i određeni rizik

Prve procene sugerišu da je najveća verovatnoća da udar pogodi blisku stranu Meseca, onu koju vidimo sa Zemlje.

„YR4 je toliko bled i malen da smo mogli da ga posmatramo Vebom duže nego teleskopima na Zemlji“, rekao je Rivkin, koji vodi posmatranja ovog asteroida.

Udar bi stvorio bljesak vidljiv golim okom koji bi trajao nekoliko sekundi. Krater bi mogao biti oko 1 km širok, poput Meteor kratera u Arizoni. Bio bi to najveći udar na Mesecu u poslednjih 5.000 godina i mogao bi izbaciti do 100 miliona kilograma mesečevog materijala.

Čak i komadi veličine nekoliko centimetara mogli bi predstavljati opasnost za astronaute ili objekte na Mesecu, jer tamo nema atmosfere koja bi ih zaustavila.

Sitnije čestice, od 0,1 do 10 milimetara, mogle bi dospeti do Zemlje u periodu od nekoliko dana do nekoliko meseci nakon udara, stvarajući intenzivan meteorski pljusak.

„Apsolutno nema opasnosti za ljude na površini Zemlje“, kaže Vigert. „Atmosfera će nas potpuno zaštititi.“ Ali sateliti u orbiti mogli bi biti pogođeni.

Pripreme za mogući udar

Stotine do hiljade udara sitnih čestica mogle bi izložiti satelite ekvivalentu deset godina normalnog meteorskog bombardovanja u samo nekoliko dana.

Važni sistemi navigacije i komunikacija mogli bi doživeti kratkotrajne prekide.

Srećom, ne očekuje se „Keslerov sindrom“, lančana reakcija sudara satelita. Oštećenja bi bila slična kada kamenčić pogodi šoferšajbnu: solarni paneli ili osjetljive komponente mogu biti pogođene, ali satelit bi uglavnom ostao čitav.

Možemo li odbraniti Mesec?

Ako bi asteroid bio na putanji direktnog udara u Zemlju, strategija bi bila jasnija. NASA je već testirala tehnologiju skretanja asteroida misijom DART 2022. godine, kada je sonda uspešno promenila orbitu asteroida Dimorfos.

Da li bi se slično moglo primeniti na YR4, zavisi od procene rizika kada se asteroid ponovo pojavi oko 2028. godine.

Iako planovi za odbranu Meseca nisu jasni, udar bi pružio izvanrednu naučnu priliku da se prouči kako lunarno tlo reaguje na velike udare.

Skrivena pretnja

YR4 je otkriven dva dana nakon što je prošao najbliže Zemlji, jer je pri nailasku bio sakriven sjajem Sunca.

To se desilo i 2013. kada je asteroid iznad Čeljabinska eksplodirao u atmosferi, povredivši oko 1.500 ljudi.

Asteroidi su teški za posmatranje jer ne emituju svetlost već je samo reflektuju, a veoma su mali. Takođe, teleskopi na Zemlji imaju „slepu zonu“ ka Suncu.

Buduće misije, kao što su NASA NEO Surveyor (2027) i ESA NEOMIR (2030-te), znatno će smanjiti tu slepu zonu. Prema ESA, NEOMIR bi detektovao YR4 mesec dana ranije.

Takođe, opservatorija Vera Rubin već je u prvim danima rada otkrila više od 2.100 novih asteroida, uključujući sedam bliskih Zemlji.

Plan je da se YR4 ponovo posmatra 2026. teleskopom Veb, što bi omogućilo da se spase dve dodatne godine za pripremu i najverovatnije isključi verovatnoća udara.

Srbija Danas/CNN