ЗВОНЕ ЗВОНА СВАДБЕНА: У прокупачком селу Власово прво венчање после пола века

Свадба / Извор: Профимедиа/илустрација

После венчања младенци су за своје најближе организовали и свечани ручак у селу са само пар кућа без школе и продавнице

У прокупачком селу Власово након пола века одржано је венчање, а одлуку да започну заједнички живот донели су Стојанка Ђукић родом из Босне и мештанин Ненад Бабић. Они су се упознали у Београду, али им је тренутна ситуација са короном на неки начин помогла у одлуци да се врате у Ненадов родни крај и ту започну заједнички живот.

Солидарност као приоритет - Меридианбет хуманитарним акцијама обезбедио донације за болнице широм Србије

СТАБИЛИЗУЈЕ СЕ СТАЊЕ У ПИРОТУ! Данас само ЈЕДАН позитиван на корона вирус

ОТВАРАЈУ БАЗЕНЕ, КАФИЋИ РАДЕ ДО ПОНОЋИ: Почела релаксација мера у појединим општинама у Србији

Црквено венчање је одржано у цркви брвнари "Лазарици" која је недалеко од Пролом Бање саграђена у 19. веку, а грађанско венчање су обавили у свом породичном дому, након што је Град Прокупље за ову прилику послао матичара како би испоштовали вољу младенаца, али и превентивне мере које су уведене због вируса корона.

Уз најужи број званица младенци су, после венчања, за своје најближе организовали и свечани ручак у селу са само пар кућа, селу без школе и продавнице.

Ипак, Стојанки и Ненаду то није сметало да се одлуче и започну заједнички живот, окружени чистим ваздухом, лепотом природе и Радан планине, на чијим обронцима се налази Власово, које је једно од најудаљенијих села на територији Прокупља.

Иако је, како кажу, било лакше да се венчају у Београду, где су се и упознали и где им је сва родбина, имали су жељу да се венчање обави у старој цркви Лазарици где су се, према предању, причестили војници пред Косовски бој.

Супруг је овде провео детињство и одувек је имао жељу да се врати у село. Последња свадба у овој породичној кући била је када се свекар женио. Ово нам је прилика да себи продужимо живот, променивши га из корена тако што ћемо се вратити природи и својим коренима, далеко од града – каже невеста Стојанка, по струци неговатељица.

Повратак у Власово које је 40 километара удаљено од Прокупља, значајно ће променити њихов досадашњи живот, јер уместо сталног посла и урбаног живота, ова породица планира да се бави сточарством и већ сада имају башту у којој узгајају своје воће и поврће.

Живећемо од пољопривреде, производити нашу храну, а ако нешто остане - продаћемо. Оно што је приоритет да би људи у овом крају могли колико-толико да живе нормално је пут који је изузетно лош, привремено уређен, зими непроходан, а сада једва да служи сврси. Када би био бољи, овде би заиста могло без проблема да се живи, јер бисмо увек лако могли да сиђемо до Бање, одемо до продавнице и купимо шта нам треба. Људи и данас воле да дођу лети у Власово, али се због лоших услова ипак враћају у град - каже Стојанка.

Не желећи да открива све детаље како су се упознали, Стојанка каже да их је судбина случајно спојила у Београду, а да су врло брзо разумели да су сродне душе и да се у већини ситуација лепо слажу.

Ја Босанка и супруг Србијанац имамо сличне судбине, брзо смо се разумели и постали нераздвојни. Заједно смо већ 3 године, обоје имамо по један брак иза себе. Мислим да за љубав, срећан и миран живот никада није касно – истиче Стојанка.

Њен супруг Ненад радећи "трбухом за крухом" ван свог села, каже да одавно машта да се врати на своје огњиште и да започне нови живот. Околности и сва дешавања око короне само су му помогле у тој одлуци.

Он апелује на градске службе да улажу у запуштена села и подстичу младе да остану баш на селу јер, како тврди, многи желе да се врате, а инфраструктура и подстицај државе да ту и остану су први предуслов за тако нешто.

ОБЈАВЉЕНИ НАЈНОВИЈИ ПОДАЦИ: Још 163 новооболелих од корона вируса, преминуло пет особа