ВЕЛИКО ЕНЕРГЕТСКО ПРЕСЛАГИВАЊЕ ЕВРОПЕ: Где је ту Балкан?

Догађаји у међународним енергетским односима добили су убрзање које је све теже испратити. Пре само неколико година Јужни ток је деловао као сигуран пројекат, од интереса свима који у њему учествују, а партнерство ЕУ и Русије у сфери енергетике и економије као реална перспектива развоја геостратешких односа у Евроазији. Међутим, супротстављени интереси две стране у домино ефекту Арапског пролећа и украјинској кризи утрли су пут геополитичком прегруписавању и успостављању до тада незамисливих сфера испреплетености интереса.

Свет се у међувремену изменио до непрепознатљивости. Број избеглих и интерно расељених лица је највећи од Другог светског рата, а геополитика, проблеми у снабдевању енергентима, тероризам и неуспеле државе потискују економски развој и просперитет са места централних тема.

Прокси сукоби против енергетских интереса

Енергетски коридори настали су у јеку Хладног рата, и то је најбољи пример како економски интереси у погодним историјским моментима могу да превазиђу традиционалне геостратешке анимозитете. Међутим, данас је трансатлантско партнерство, уместо сарадњом у сфери економије, оживело кроз економске и политичке санкције Руској Федерацији због неслагања са политиком коју Кремљ води према Украјини.

ЗИМА ДОЛАЗИ: Због Украјине постоји ризик да ће целој Европи бити хладно

Ситуација се на глобалном и регионалном нивоу непрестано заоштрава, а експоненцијалан раст нестабилности одражава се и на енергетски сектор. Политичко поигравање ценама нафте и предстојећи преговори под окриљем ОПЕК у Алжиру намећу експоненцијални раст значаја природног гаса и његових транспортних коридора за будућност економије.

ПОЉАЦИ НА ТАНКОМ ЛЕДУ: Партнери проналазе друге начине за "СЕВЕРНИ ТОК 2"

Пратећи општи геополитички тренд, на енергетском бојном пољу одвијају се два паралелна процеса који ће, у зависности од степена њихове успешности, драматично изменити геостратешке односе на планети. Са једне стране, то је покушај да се преко Турске успостави гасни коридор који би решио питање снабдевања Турске и још неких држава југа Европе, и – што је још важније – како би утро пут замрзнутом Јужном току.

ПОЗНАТИ ЕКОНОМИСТА: Неолиберализам је на самрти

Са друге стране, атлантизам читавим дијапазоном средстава која им стоје на располагању удара на европско-руске интересе, пучем у Турској, грађанским ратом у Украјини, одлукама пољских економских институција, дестабилизацијом Македоније, насилним увођењем Црне Горе у НАТО и многим другим. Иако је улог огроман, а атлантизам не преза ни од чега како би убедио европске државе да је амерички интерес и њихов интерес, Москва веома пажљиво бира карте како не би повукла потез због кога би зажалили сви.

Руски асиметрични одговор

Чињеница је да Европа нема алтернативе руском гасу, јер потребе потрошача и индустрије развијене „старе Европе” ни изблиза не задовољава њихова експлоатација и производња "плавог горива". Са друге стране, ни Русија се не налази у завидној позицији. Вишедеценијске потврђене резерве природног гаса овој суперсили мало значе уколико не постоје тржишта на које би оне биле ефикасно и јефтино пласиране.

Русија још увек није створила развијену мрежу гасовода према централноазијским и далекоисточним тржиштима у развоју, којима би у довољној мери диверсификовала потрошаче свог гаса и самим тим себи осигурала лагоднију преговарачку позицију у надигравању са атлантистима. Обострана зависност доводи до неопходности постојања каквих-таквих политичких односа, па сарадња у енергетици између Русије и ЕУ представља нужно зло за обе стране.

САУДИЈСКИ СТРУЧЊАК ТВРДИ: Ера нафте НИЈЕ ГОТОВА!

Међутим, Кремљ је дефинисао 2019. годину као временски оквир после кога ће престати неопходност постојања гасних транспортних коридора преко Украјине. Од Наранџасте револуције, преко гасне кризе почетком 2009. године до грађанског рата, Украјина се показала као крајње непоуздан партнер за транспорт "плавог горива" према потрошачима у Европи.

ПОЉСКИ ФАРМЕРИ МОЛЕ: Укините САНЦКИЈЕ РУСИЈИ!

Због тога Кремљ ужурбано ради на развоју две кључне компоненте своје економске стратегије – изградњи гасовода ка Западној Европи који заобилазе Украјину и, са друге стране, гасовода који умањују зависност руског буџета од западних тржишта, односно магистралних праваца који ће водити пре свега у Кину, а затим и у остале државе Средње и Источне Азије.

Руска преоријентација на азијска енергетска тржишта неће бити потпуна, јер Кремљ тиме губи огромна западноевропска тржишта. Међутим, она ће учинити да се извоз гаса диверсификује и смањи зависност од колебљивих европских партнера под притиском са друге стране Атлантика. Такође, тиме ће бити постигнуто оно много важније – стварање економске основе за повезивање на евроазијском нивоу сарадње. Због тог разлога различите процесе који се одвијају паралелно са тињајућом енергетском кризом, попут тероризма, треба посматрати као фактор актуелне или потенцијалне дестабилизације ЕУ у сврху дугорочног онемогућавања њених веза са Кремљом.

КРВАВА БИТКА ЗА СИРИЈУ: Из ОВИХ разлога је 400.000 људи морало да умре!

Оно што је за нас важно је да, уколико Европа попусти под америчким притиском, а Руси се у већој мери оријентишу на Далеки исток, Балкан остаје у озбиљном енергетском процепу. Међутим, ту се и даље у значајној мери пита Немачка.

Енергетика и немачки поход на исток

Најмоћнија економска сила Европе и даље води главну реч када су северни гасни коридори у питању. Гасовод Северни ток, који су пољски државни званичници злокобно назвали "гасовод Рибентроп-Молотов" прелази у наредну фазу упркос страховитим отпорима Вашингтона и његових сателита. Ова геоекономска замисао Кремља ће очувати свој континуитет кроз "Северни ток 2", који би требао да буде завршен до 2019. године, тачно до рока када истиче уговор Москве са Кијевом о транспорту гаса преко украјинске територије.

БАЈДЕН ЗНА БОЉЕ ОД ЕВРОПЉАНА: Северни ток је лош за вас!

Тада ће 55 милијарди додатних кубних метара гаса потећи ка заинтересованим западноевропским потрошачима. Иако у недвосмисленом интересу моћне економске силе каква је Немачка, амерички потпредседник Бајден је у службеној посети Стокхолму изјавио да "Северни ток 2 није у интересу Европе", између редова притом упозоривши званични Стокхолм да се држи даље од било каквих аранжмана иза којих стоји диригентска палица Кремља.

Са друге стране, поклапају се интереси Вашингтона, ЕУ и Немачке, као њене најмоћније чланице, да Јужне Словене и релативно сиромашни Медитеран оставе без јефтиног приступа енергентима и стратешких пројеката у инфраструктурној сфери који су изван њиховог непосредног интереса.

САНКЦИЈЕ САМО НА ПАПИРУ: Ево зашто руска економија расте из дана у дан

То се чини најпре саботажом Јужног тока притисцима на Бугарску а затим и најблаже речено сумњивом улогом западних сила у покушају војног удара у Турској. Ако се притом има у виду да је након слома пучиста и покајничке посете Ердогана Санкт Петерсбургу једна од главних тема на дневном реду било одмрзавање пројекта гасовода Турски ток, не треба бити превише паметан па закључити један од основних мотива за страно мешање у унутрашња питања Турске.

Немци у томе виде нови "Дранг nach Остен2, овај пут нешто софистикованијим методама, док САД то поздрављају у контексту обуздавања неминовног јачања руског геостратешког утицаја у Јужној Европи, макар у енергетској сфери. Институције попут пољске антимонополске комисије су у овом случају само подизвођачи радова, док Брисел, како то обично бива, ћути и одрађује административни део посла. Питања попут оног како је гасовод Северни ток у интересу ЕУ и у складу са Трећим енергетским пакетом, док Јужни ток то није, требало би оставити политички наивнијима.

ЗЛОГЛАСНИ МИЛИЈАРДЕР СОРОШ: Кладим се на КРАХ ЊУЈОРШКЕ БЕРЗЕ!

Балкански енергетски гамбит

Неизбежна последица оваквог развоја ситуације је коришћење енергената као геополитичког оружја, а Балкан је због своје геостратешке позиције, природних богатстава и етно-религијске разноликости, по правилу, у епицентру глобалне поделе карата. Балканске земље нису произвођачи значајнијих количина енергената, али у транспортном смислу представљају важан геостратешки простор.

Будућност Балкана на енергетској мапи Европе је у актуелном тренутку веома тешко предвидети. Из сучељавања америчког јастреба и руског медведа у Украјини, решења сиријске кризе, као и из дефинисања даљих односа Русије и Турске, зависиће и перспектива Балкана када су енергенти и њихови транспортни коридори у питању. Алтернатива снабдевању земаља Западног Балкана течним гасом морским путем не чини се као реална опција, због високих цена таквог вида снабдевања и количина које је неопходно испоручити како би се задовољиле потребе привреде и становништва. У том контексту је спомињана могућност изградње гасног терминала на хрватском острву Крк, где би се допремао течни гас који би обезбеђивали САД и њихови савезници.

ОВО СЕ НЕЋЕ ДОПАСТИ АМЕРИКАНЦИМА: РУСИЈА и ТУРСКА напуштају ДОЛАР у међусобним плаћањима!

Преко Балкана је предвиђен прелазак Турског или Јужног тока, или чак оба уколико се створе геополитички услови за тако нешто. Међутим, пропашћу пројекта Набуко, као и трајном стављању ад ацта катарског гасовода, који би водио преко пројектоване постасадовске Сирије, стављају ова два гасовода на директну мету Вашингтона и њихових регионалних сателита. Поред тога, замрзнути украјински конфликт је вероватно дефинитивно у историју послао систем гасовода Дружба, који преко Украјинске европску економију одржавају у животу.

БУГАРИ СЕ ПРЕДОМИСЛИЛИ: Могуће обнављање ЈУЖНОГ ТОКА!

Имајући у виду да проналажење значајнијих алтернативних извора снабдевања енергентима за земље Балкана није реална опција на кратак и средњи рок, а да се ситуација на глобалном нивоу драматично заоштрава, јасно је да је енергетска будућност нашег региона на климавим ногама. Она пресудно зависи од крајњег исхода геополитичке утакмице вечитих ривала на евроазијском простору.

Коришћење енергетских коридора као убојитог спољнополитичког оружја сигурно ће остати константа Кремља у супротстављању атлантистичким плановима, док ће Вашингтон тежити да свим средствима пронађе алтетрнативу руским цевоводима и на тај начин отргне Европу из енергетског а последично и геополитичког загрљаја Москве. Од енергетског одмеравања снага у Европи умногоме ће зависити да ли ће она приступити чвршћим везама са својим трансатлантским парнтерима, или ће поједине њене чланице, у складу са сопственим интересима, потражити нека нова партнерства на Истоку, и тиме утрти пут коначном крају ЕУ какву данас познајемо. У европском енергетском рату дебљи крај би могле да извуку државе Балкана уколико се у наредне четири године не пронађе модел за задовољење енергетских потреба региона, уз очување тешком муком стечене релативне геополитичке стабилности.