"Да је тако урадио, моје дете не би трунуло у затвору" Огласила се мајка младића из Алексинца који је убио оца, бабу и деду: "Ово је превисока казна..."

Он је 6. јуна прошле године у породичној кући у Књажевцу карабином убио болесног оца (60), деду (80) и бабу (83). Тужилац је у завршним речима тражио најстрожу казну, да буде осуђен на доживотну робију. Међутим, суд је изрекао казну од 20 година затвора колико је Законом предвиђена за овако кривично дело.

Осуђени се од момента хапшења налази у притвору и у својој одбрани је на саслушњу тужиоцу рекао да се ничега не сећа и да је имао прекид свести, изразивши кајање што је учинио овакав злочин према људима који су га подигли, издржавали и које је неизмерно волео.

При изрицању казне у судници је била несвакидашња ситуација. Присуствовала је и мајка осуђеног, која је једва причала, наводећи да нема ко није заплакао. Од присутих новинара, до адвокатице осуђеног којој се, како је изрекла, овако нешто први пут догодило у каријери.

- Шта да вам кажем, немам снаге да проговорим. То је моје дете и највише ми је жао, душа ме боли што је то дете за кога нико никада није имао ниједну ружну реч да каже. Од комшилука, породице, наставника, другова... нико. Није био никада проблематичан, ни у школи и након тога. Не могу да оправдам то што је урадио, никакако, па какав бих ја човек била. Да је био наркоман, алкохоличар и тако нешто урадио, па нека робија, шта ја ту могу. Али како и сам сада каже мој Алекса, да је био старији и зрелији, не би до овога дошло - наводи мајка.

Она каже да је осуђени имао тешко детињство, те да није издржао под притиском.

- Имао је стресно детињство и одрастање, бринуо је сам о њима. Они су били тешки људи, захтевни људи. Деда је био дементан, отац оболео од најтеже болести. Свекар и свекрва су дуго радили у иностранству морало је да се поштује свака њихова жеља, нихова реч је била закон. Вероватно није више могао да поднесе тај притисак, не знам шта да кажем - истакла је она.

Мајка осуђеног каже да му је предлагала да остави баку, деку и оца и дође код ње, али није је послушао.

- Звала сам га да пређе код мене, да оде да их остави да гледа себе свој живот. Да је тако урадио било би свима боље и до овога не би дошло. Сада би они били живи, па како год, а моје дете не би трунуло у затвору и цео живот носило терет који ће га прогањати. Опет могу да кажем да је могло и да га задеси горе, да буде доживотно на робији. Хвала Суду. Као мајка не оправдавам то што је моје дете урадило, али млад је, шта да кажем, вероватно је то било у секунди, у очају када он више није могао нормално да расуђује - рекла је она.   - Алекса то никада не би урадио некоме кога је толико волео и бринуо о њима. Мислим да је ово мало и превисока казна у односу на оно што се догодило у Дубони, где је неко завио многе куће у црно и изречена му је иста казна. Да ме не схаватите погрешно, у шоку сам, под стресом, мајка сам, не могу да прихватим га гледам колико је био уплашен и збуњен, али шта је ту је, могло је и горе бити. Учињено је нешто што није требало и сад је готово - кроз плач говори она.

Србија Данас/Информер