Да ли су медији у Србији заташкавали случај злостављања дечака у основној школи у Мрчајевцима?
На друштвеним мрежама поново се разбуктала хајка о наводном заташкавању насиља у основној школи у Мрчајевцима, међутим, чињенице говоре другачије.
Исповест родитеља четрнаестогодишњег дечака из Мрчајеваца код Чачка, који је у основној школи претрпео вршњачко насиље и полно узнемиравање, одјекнула је широм Србије. Порука оца који је кроз сузе истакао да се „нечија деца играју, а његово дете лежи у болници“, дубоко је погодила јавност и покренула лавину реакција. Док су се на друштвеним мрежама низале оптужбе против медија и институција за наводно заташкавање случаја ради заштите починилаца или угледа школе, чињенице показују другу слику. Вест о случају није прећутана.
Медији од првог дана траже истину: Шта се заправо десило у учионици?
Случај који је узнемирио јавност одиграо се 11. јуна 2026. године у Основној школи „Татомир Анђелић“ у Мрчајевцима, током преподневне смене. Према сведочењу мајке и оца, група вршњака увела је дечака седмог разреда у празну учионицу на спрату, где су га свукли и сексуално напаствовали. Родитељи су за ужас сазнали тек у вечерњим сатима преко старијег сина, након чега им је разредна потврдила страшну вест. У учионици је у том тренутку било присутно више ученика, а постојале су и тврдње да је цео догађај сниман мобилним телефоном, па потом обрисан. Због претрпљеног трауматског шока и тешке психичке кризе, дечак је по савету полиције хитно превезен у болницу на лечење.
Портали у Србији, међу којима је и Србија Данас, извештавали су о овом трагичном догађају још средином јуна, непосредно након што се одиграо. Медији нису ћутали нити су склањали поглед. Пренесене су потресне речи родитеља, али и званични ставови истраге. Прво саопштење Вишег јавног тужилаштва у Чачку од 15. јуна изазвало је огроман гнев родитеља и јавности, јер је тужилаштво тада навело да „није било силовања нити злостављања, већ непримереног понашања групе дечака ради егзибиционизма“. Родитељи су реаговали да је таква оцена донета прерано, пре него што је полиција уопште узела званичну изјаву од дечака који се налазио на болничком лечењу.
Зашто нема места заташкавању и шта медији захтевају од институција?
Зашто уопште створити утисак да било ко има разлога или потребе да заташка овакав злочин? Нема никаквог оправдања нити простора да се било који случај злостављања гурне под тепих. Зато медији, заједно са забринутим грађанима, траже одговоре од првог дана. Шта се тачно догодило у тој учионици док настава није одржавана? Ко је од надлежних у школи заказао у надзору деце? Ко су кривци и какве ће законске последице и казне сносити за трауме које су нанели вршњаку? Ово нису питања за нагађања на интернету, већ питања на која државне установе морају дати прецизне и недвосмислене одговоре.
Шта кажу школа и тужилаштво?
Након што су се на друштвеним мрежама поново разбуктале оптужбе о заташкавању, Више јавно тужилаштво у Чачку огласило се 9. септембра 2026. године. Из тужилаштва је оштро демантовано било какво прикривање истине, уз наводе да су полиција, тужилаштво, болница и Центар за социјални рад реаговали хитно и да је рад непрекидно трајао 72 сата од тренутка пријаве. Тужилаштво је нагласило да је ово већ четврто саопштење за јавност које су издали поводом овог случаја.
Након прикупљања комплетне медицинске документације, званично је утврђено да је малолетник претрпео полно узнемиравање. Због тога је ВЈТ у Чачку 14. августа поднело захтев судији за малолетнике за покретање припремног поступка против два малолетна лица. За трећег учесника наведено је да је у тренутку догађаја имао мање од 14 година, због чега по закону не може кривично одговарати нити му се могу изрећи васпитне мере.
Поред тужилаштва, 9. септембра огласила се и Основна школа „Татомир Анђелић“ у Мрчајевцима. Школска управа је саопштила да је за дечаке који су извршили насиље организована настава на даљину „док се не стекну услови“ за њихов повратак, док повређени дечак наставља редовно школовање уз пружање подршке. Школа је 2. септембра одржала и састанак са представницима надлежних установа, родитељима и грађанима који су потписали петицију, где су договорене појачане мере безбедности и дежурства. Директорка школе Весна Јевђенијевић истакла је у обраћању на друштвеним мрежама да је школа поступала у потпуности по процедурама и одбацила тврдње да је ишта покушала да сакрије пре него што надлежни органи заврше свој посао.
Дете и његова безбедност морају бити на првом месту
На крају, иза свих правних квалификација, званичних саопштења и расправа на интернету, стоји једно дете и његова породица која пролази кроз незамисливу бол. Један четрнаестогодишњак, уместо да проводи летњи распуст у игри са другарима, борио се са дубоким траумама у болничкој постељи. Његов страх и сузе родитеља опомињу нас да ниједно дете у Србији не сме остати незаштићено. Медији неће престати да питају и траже правду све док се не осигура да свака школа буде сигурно уточиште за нашу децу, а не место страха и патње.
