(ФОТО) НИКАД ВИЂЕНЕ ЋЕНТИНЕ ФОТКЕ: Рањен и у завојима - после 28 године од убиства ексклузивне фотографије из болнице

Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.

Раде Ћалдовић Ћента био је познати српски криминалац и један од најближих сарадника Љубомира Магаша, познатијег као Љуба Земунац.

Средином шездесетих на једној игранци у Дому омладине је упознао Љубу Земунца, са којим је постао нераздвојан. Ћента је први пут ухапшен 1967. године заједно са Љубом и Зораном Милосављевићем "Робијом" због сумње да су силовали једну девојку. Међутим, због недостатка доказа, Ћалдовић и Милосављевић су пуштени на слободу, а Магаш је осуђен на две године и осам месеци затвора, које је одслужио у затвору у Сремској Митровици.

После кратке криминалне каријере у Југаславији, Ћента се у марту 1971. године заједно са Магашем и Дачом отиснуо у Европу и отпутовао је у Италију, у Милано.

Вртоглави "успех" у Европи

Ћента је само годину дана од боравка у Италији рањен је у стомак у Верони. Недуго после тога, одлази у Милано где се поново спаја са Магашем, чији је клан тада бројао свега десетак чланова. У Италији се Ћалдовић бавио насилним пљачкама и упадима у златарске радње, како италијанске тако и аустријске, што га је убрзо одвело у затвор у Риму. Након што је почетком 1974. године изашао из затвора, пут га води прво у Француску, а затим и у Немачку, у Франкфурт.

У досијеима немачке полиције Ћалдовић је био заведен под низом лажних имена, укључујући Милован Булован из Зрењанина, Душан Вучетић, Живан Машињанин, Ђулијано Кастањола и Андреа Зуло. Током раних осамдесетих година, немачке власти су га повезивале са чак 37 кривичних дела, али због недостатка доказа он је успевао да избегне затворске казне. У тренуцима када су притисци од стране полиције и новинара постајали неподношљиви, Ћалдовић би најчешће одлазио у Италију или Холандију, време проводећи у коцкарским круговима.

Крвава освета Ћенте, Љубе и Јусе

По доласку у Холандију, Ћента се брзо интегрисао међу коцкаре. Међутим, до озбиљног сукоба долази након што је у партији коцке Вељко Кривокапић, вођа једне црногорске групе, изгубио од Ћалдовића двадесет хиљада немачких марака и вредан сат. Кривокапић је затим уз претње оружјем и присуство својих људи натерао Ћалдовића да му врати изгубљени новац. У року од само два дана, уследила је крвава освета. Кривокапић је убијен у бечком кафићу, а за овај злочин аустријска полиција је расписала потерницу за Ћалдовићем, Јусуфом Булићем и Љубомиром Магашем.

Злочин се догодио 27. октобра 1978. године око 10 часова ујутру, у Бечу, у кафеу „Хауптност“ на адреси Флајшмаркт 28. Тада је убијен Вељко Кривокапић, рођен 1947. године у Фекетићу код Малог Иђоша. Према званичној оптужници, убијен је из безобзирне освете јер је раније ранио Ћалдовића хицем из пиштоља. Магаш и Булић су га држали, док је Ћалдовић брутално ударао по глави винском флашом, све док Кривокапић није издахнуо.

Упркос подигнутој оптужници, поступак је временом обустављен због недостатка материјалних доказа који би директно повезали ову тројицу са злочином.

Повратак у Немачку и деопртација

Након тога, Ћалдовић се враћа у Немачку где борави илегално, али покушава да добије азил политичког избеглице. Захтев му је одбијен, па је, како би осигурао боравак, приступио Равногорском покрету српске емиграције заједно са Магашем. У Немачкој је био под све већом присмотром, нарочито након што је 1981. купио луксузни Мерцедес Бенз 500 СЛ, што је изазвало сумњу јер Ћалдовић није имао пријављена примања нити запослење.

Године 1982. немачка полиција га хапси због изнуде новца од коцкарског клуба у улици Кајзерштрасе у Минхену. Ухваћен је на делу током пуцњаве и осуђен на затворску казну од три године и четири месеца због изнуде са насиљем и рекетирања, према писању магазина „Шпигл“ који га је окарактерисао као главног рекеташа Минхена. У тексту се наводило да готово ниједан италијански или кинески ресторан, пицерија или јавна кућа није могао да послује без плаћања рекета Ћалдовићу.

Казну је издржавао у затвору Ландсберг код Минхена, а по убиству Магаша 1986. године испред франкфуртског суда, немачки медији Ћалдовића прозивају новим „кумом“ југословенског подземља.

По изласку из затвора крајем осамдесетих, Ћалдовић склапа фиктивни брак са пријатељицом Бргит како би обезбедио боравишну дозволу у Немачкој. Ипак, наставља да буде под присмотром полиције због сумњи на крађе и изнуде. Пресељава се у Офенбах, где је живео са породицом све до 1992. када је коначно депортован из Немачке.

Повратак bossa у Београд

Након што је протеран из Немачке, Ћалдовић се вратио у Београд. Међутим, није се дуго задржао у српској престоници, јер је убрзо отпутовао у Јужноафричку Републику, где је неко време боравио у Јоханесбургу. По повратку из Јужне Африке, Ћалдовић је започео пословне активности у Београду и Атини, где је отворио сопствену фирму.

Неуспели атентат

У новембру 1993. године, на Ћенту је извршен атентат који, ипак, није имао смртоносан исход. Експлозивна направа је била постављена у паркираном возилу марке "Лада", које се налазило непосредно поред његовог "Мерцедеса". Активирањем експлозива изазвана је снажна детонација, али је Ћалдовић прошао са лакшим телесним повредама. Након тог покушаја убиства, појачао је лично обезбеђење и ангажовао више телохранитеља.

Сурова смрт у Београду

Раде Ћалдовић Ћента убијен је у ноћи између 14. и 15. фебруара 1997. године. Непознати нападач испалио је смртоносне хице из аутоматског оружја кроз бочно стакло аутомобила у којем је Ћалдовић седео, у Француској улици у Београду. У пуцњави је поред Ћалдовића страдала и Маја Павић, тадашња новинарка ТВ Пинк и венчана кума Светлане Цеце Ражнатовић.