(FOTO) NIKAD VIĐENE ĆENTINE FOTKE: Ranjen i u zavojima - posle 28 godine od ubistva ekskluzivne fotografije iz bolnice

Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.

Rade Ćaldović Ćenta bio je poznati srpski kriminalac i jedan od najbližih saradnika Ljubomira Magaša, poznatijeg kao Ljuba Zemunac.

Sredinom šezdesetih na jednoj igranci u Domu omladine je upoznao Ljubu Zemunca, sa kojim je postao nerazdvojan. Ćenta je prvi put uhapšen 1967. godine zajedno sa Ljubom i Zoranom Milosavljevićem "Robijom" zbog sumnje da su silovali jednu devojku. Međutim, zbog nedostatka dokaza, Ćaldović i Milosavljević su pušteni na slobodu, a Magaš je osuđen na dve godine i osam meseci zatvora, koje je odslužio u zatvoru u Sremskoj Mitrovici.

Posle kratke kriminalne karijere u Jugaslaviji, Ćenta se u martu 1971. godine zajedno sa Magašem i Dačom otisnuo u Evropu i otputovao je u Italiju, u Milano.

Vrtoglavi "uspeh" u Evropi

Ćenta je samo godinu dana od boravka u Italiji ranjen je u stomak u Veroni. Nedugo posle toga, odlazi u Milano gde se ponovo spaja sa Magašem, čiji je klan tada brojao svega desetak članova. U Italiji se Ćaldović bavio nasilnim pljačkama i upadima u zlatarske radnje, kako italijanske tako i austrijske, što ga je ubrzo odvelo u zatvor u Rimu. Nakon što je početkom 1974. godine izašao iz zatvora, put ga vodi prvo u Francusku, a zatim i u Nemačku, u Frankfurt.

U dosijeima nemačke policije Ćaldović je bio zaveden pod nizom lažnih imena, uključujući Milovan Bulovan iz Zrenjanina, Dušan Vučetić, Živan Mašinjanin, Đulijano Kastanjola i Andrea Zulo. Tokom ranih osamdesetih godina, nemačke vlasti su ga povezivale sa čak 37 krivičnih dela, ali zbog nedostatka dokaza on je uspevao da izbegne zatvorske kazne. U trenucima kada su pritisci od strane policije i novinara postajali nepodnošljivi, Ćaldović bi najčešće odlazio u Italiju ili Holandiju, vreme provodeći u kockarskim krugovima.

Krvava osveta Ćente, Ljube i Juse

Po dolasku u Holandiju, Ćenta se brzo integrisao među kockare. Međutim, do ozbiljnog sukoba dolazi nakon što je u partiji kocke Veljko Krivokapić, vođa jedne crnogorske grupe, izgubio od Ćaldovića dvadeset hiljada nemačkih maraka i vredan sat. Krivokapić je zatim uz pretnje oružjem i prisustvo svojih ljudi naterao Ćaldovića da mu vrati izgubljeni novac. U roku od samo dva dana, usledila je krvava osveta. Krivokapić je ubijen u bečkom kafiću, a za ovaj zločin austrijska policija je raspisala poternicu za Ćaldovićem, Jusufom Bulićem i Ljubomirom Magašem.

Zločin se dogodio 27. oktobra 1978. godine oko 10 časova ujutru, u Beču, u kafeu „Hauptnost“ na adresi Flajšmarkt 28. Tada je ubijen Veljko Krivokapić, rođen 1947. godine u Feketiću kod Malog Iđoša. Prema zvaničnoj optužnici, ubijen je iz bezobzirne osvete jer je ranije ranio Ćaldovića hicem iz pištolja. Magaš i Bulić su ga držali, dok je Ćaldović brutalno udarao po glavi vinskom flašom, sve dok Krivokapić nije izdahnuo.

Uprkos podignutoj optužnici, postupak je vremenom obustavljen zbog nedostatka materijalnih dokaza koji bi direktno povezali ovu trojicu sa zločinom.

Povratak u Nemačku i deoprtacija

Nakon toga, Ćaldović se vraća u Nemačku gde boravi ilegalno, ali pokušava da dobije azil političkog izbeglice. Zahtev mu je odbijen, pa je, kako bi osigurao boravak, pristupio Ravnogorskom pokretu srpske emigracije zajedno sa Magašem. U Nemačkoj je bio pod sve većom prismotrom, naročito nakon što je 1981. kupio luksuzni Mercedes Benz 500 SL, što je izazvalo sumnju jer Ćaldović nije imao prijavljena primanja niti zaposlenje.

Godine 1982. nemačka policija ga hapsi zbog iznude novca od kockarskog kluba u ulici Kajzerštrase u Minhenu. Uhvaćen je na delu tokom pucnjave i osuđen na zatvorsku kaznu od tri godine i četiri meseca zbog iznude sa nasiljem i reketiranja, prema pisanju magazina „Špigl“ koji ga je okarakterisao kao glavnog reketaša Minhena. U tekstu se navodilo da gotovo nijedan italijanski ili kineski restoran, picerija ili javna kuća nije mogao da posluje bez plaćanja reketa Ćaldoviću.

Kaznu je izdržavao u zatvoru Landsberg kod Minhena, a po ubistvu Magaša 1986. godine ispred frankfurtskog suda, nemački mediji Ćaldovića prozivaju novim „kumom“ jugoslovenskog podzemlja.

Po izlasku iz zatvora krajem osamdesetih, Ćaldović sklapa fiktivni brak sa prijateljicom Brgit kako bi obezbedio boravišnu dozvolu u Nemačkoj. Ipak, nastavlja da bude pod prismotrom policije zbog sumnji na krađe i iznude. Preseljava se u Ofenbah, gde je živeo sa porodicom sve do 1992. kada je konačno deportovan iz Nemačke.

Povratak bossa u Beograd

Nakon što je proteran iz Nemačke, Ćaldović se vratio u Beograd. Međutim, nije se dugo zadržao u srpskoj prestonici, jer je ubrzo otputovao u Južnoafričku Republiku, gde je neko vreme boravio u Johanesburgu. Po povratku iz Južne Afrike, Ćaldović je započeo poslovne aktivnosti u Beogradu i Atini, gde je otvorio sopstvenu firmu.

Neuspeli atentat

U novembru 1993. godine, na Ćentu je izvršen atentat koji, ipak, nije imao smrtonosan ishod. Eksplozivna naprava je bila postavljena u parkiranom vozilu marke "Lada", koje se nalazilo neposredno pored njegovog "Mercedesa". Aktiviranjem eksploziva izazvana je snažna detonacija, ali je Ćaldović prošao sa lakšim telesnim povredama. Nakon tog pokušaja ubistva, pojačao je lično obezbeđenje i angažovao više telohranitelja.

Surova smrt u Beogradu

Rade Ćaldović Ćenta ubijen je u noći između 14. i 15. februara 1997. godine. Nepoznati napadač ispalio je smrtonosne hice iz automatskog oružja kroz bočno staklo automobila u kojem je Ćaldović sedeo, u Francuskoj ulici u Beogradu. U pucnjavi je pored Ćaldovića stradala i Maja Pavić, tadašnja novinarka TV Pink i venčana kuma Svetlane Cece Ražnatović.