"Земунци су ме тукли пушком по глави" Исповест жене актера филма "Видимо се у читуљи" о тортури коју је преживела од стране земунског клана
Милена Качавенда је у ранијој исповести говорила о одрастању у Београду деведесетих, притисцима у Земуну, претњама и насиљу које је, како тврди, једва преживела. У причи помиње и однос са своји бивши мужем, Срђаном Качавендом, који је довођен у везу са вождовачким кланом и био један од актера филма "Видимо се у читуљи".
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре београдског подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој рубрици Криминал 90-их.
Учесница ријалитија Задруга 9 Елита Милена Качавенда је у једном ранијем гостовању говорила о одрастању у Београду деведесетих и стравичним проблемима које је имала у Земуну, уз тврдње о претњама, малтретирању и батинама. У фокусу њене исповести је период када је, како каже, покушавала да се склони од тадашњег уличног миљеа, али је свеједно постала мета.
У њеном животу важну улогу касније је имао и Срђан Качавенда, бивши партнер, са којим је провела 27 година и са којим има децу. Срђан Качавенда је у јавности довођен у везу са вождовачким кланом деведесетих, а био је и један од актера документарног филма о београдском криминалу тог времена "Видимо се у читуљи".
Земун деведесетих - "означена као контра банда"
Милена Качавенда је говорила о томе како је доживљавала Земун и односе у крају током деведесетих, као и због чега је, како тврди, врло рано добила етикету "издајника".
- Владу Будалу сам јако волела. Жао ми јер га вероватрно више нећу видети. Са браћом Симовић сам се замерила јако јер када сам упознала свог дечка са Вождовца, у Земуну сам одмах означена као контра банда, као издајник. То је било како једна млада згодна Земунка може да буде са неким ван граница Земуна и то је био озбиљан проблем. Земун је био озбиљан гето, моја деца ни дан нису провела тамо, ишли су на Нови Београд у школе... - говорила је Милена.
Ко је Срђан Качавенда?
Срђан Качавенда је један од актера култног документарног филма о београдском подземљу "Видимо се у читуљи", који је деведесетих година приказао животе људи са маргине закона и атмосферу криминалне сцене тог времена. Његово име се у медијима доводило у везу са вождовачким кланом, иако никада није правоснажно осуђен за тешка кривична дела из тог периода.
У судским евиденцијама остао је забележен случај из 2005. године, када је правоснажно осуђен на годину дана затвора због отмице и покушаја изнуде, у предмету у којем је од оштећеног покушано изнуђивање око 400.000 евра.
Качавенда је био у дугогодишњем браку са Миленом Качавендом, са којом има двоје деце. Његово име данас се углавном помиње у контексту прича о београдском криминалном миљеу деведесетих и филму који је обележио једну епоху.
У истом разговору описала је и како данас изгледа њен однос према крају у којем је одрасла.
- Моја деца не познају никога из Земуна, не познају никога из улице. Ја сам се након развода вратила у породичну кућу, па ни ја ту не проводим много времена јер је то постало легло наркотика, не постоји дан да интервентна не пресече некога - говорила је Милена за Балкан Инфо.
"Пресретали су ме, застрашивали..."
Качавенда је као кључни разлог због којег је, како тврди, замрзела Земун навела догађаје које везује за човека који је важио за вођу земунског клана, Јована Гузијана Цунера, који је убијен касније када су Душан Спасојевић и Миле Луковић презели овај криминални клан..
- Разлог што сам отишла из Земуна био је господин Цунер који је убијен. Кад је он убијен ја сам правила журку највећу у Земуну. Он је разлог због којег сам омрзла Земун. Док сам ишла у Правну школу, био је чувени билијар ту на станици где сам сваки дан чекала аутобус... Била сам атрактивна увек, али спортски тип, ништа нешто превише сређена. Неколико пута су ме пресретали, Цунер је био главни баја тада. Тада је био ожењен, али је одувек пикирао одређене девојке само за себе. Питали су ме неколико пута да попијемо пиће, али сваки пут сам рекла да морам у школу или на тренинг.
У наставку је описала како су се, према њеним речима, притисци појачавали.
- Што сам више одбијала, постајала сам интересантнија. Била сам одмерена и пристојна, рекла сам "не", али културно. Након неког времена су ме застрашивали, чекали после школе, знали су у које време пролазим. Кола споро пролазе поред мене, све су то били његови потрчци - говорила је Милена и открила детаље претњи.
Ко је био Јован Гузијан Цунер?
Јован Гузијан Цунер био је вођа такозване старе земунске екипе и једно од препознатљивих имена београдског подземља крајем деведесетих и почетком двехиљадитих. Деловао је готово искључиво на територији Земуна и био у сукобу са супарничким групама, посебно са екипом Драгана Угарковића Угара.
После убиства Угара (Драган Угарковић), Цунер је означен као мета освете. Ликвидиран је 5. октобра 2002. године на Новосадском путу, када је на возило у којем се налазио испаљено више од 30 метака из аутоматског оружја. Напад је изведен из заседе, а као организатори и извршиоци у каснијим истрагама помињани су припадници земунског клана.
Његова смрт означила је крај старе земунске криминалне структуре и додатно учврстила доминацију нове генерације криминалних група у том делу Београда.
"Знала сам да ћу бити пребијена"
У исповести је пренела и разговор за који тврди да је био преломни тренутак, после којег је, како каже, очекивала напад.
- Једног дана његов потрчко ми је пришао и питао ме: "Да ли си свесна да нећеш моћи да избегнеш то да попијеш пиће са Цунером?", на шта сам ја одговорила: "Матори дрипац може да заборави". Одмах сутрадан кад сам се враћала из школе, на путу до куће само сам у једном тренутку иза леђа чула: "Милена". Одмах сам знала да је он, уплашила сам се али нисам имала где да бежим, уздала сам се у то да је дан и да ће можда неко на улици реаговати, али није јер су га се многи плашили. Он је рекао: "Да ли ти к*рветино мала мислиш стварно да можеш да ме зовеш матори дрипац?". Држао је калашњиков, ништа нисам рекла. Нисам била много ни изненађена јер сам знала шта се девојкама по Земуну дешавало, знала сам да ћу бити пребијена али не и на који начин.
"Ударена сам неколико пута хеклером у главу"
Качавенда је описала последице батина и шта се дешавало после, укључујући и наводе о одласку у полицију.
- Ударена сам неколико пута хеклером у главу, сећам се само оног првог директно у чело. Неки људи су ме скупљали ту, отрчала сам кући да се сакријем да ме не виде родитељи јер сам ја јединица. Знала сам да ако тата сазна, побиће их све... Од стреса сам на брзака појела само парче хлеба и чашу јогурта, легла да спавам, а мама касније није могла да ме пробуди.
- Сећам се да сам по себи имала остатке јогурта, ваљда сам повратила, да ми је глава била у отоцима и хематомима. Касније сам сатима саслушавана у земунској полицији, али жива нисам хтела да кажем ко ми је то урадио, највише због оца. Од тог дана никада се више нисам кретала по Земуну... Вишеструки потрес мозга, хематоми на глави, свашта сам преживела. Касније су ме називали и проституком, иако сам као манекенка ишла у Грчку... - причала је за Милена у емисији Балкан Инфо.
Срђан Качавенда и "Видимо се у читуљи"
Милена Качавенда је у исповести говорила и о томе како је, упркос томе што је, како тврди, бежала од криминалаца и људи из градског миљеа, ипак завршила у дугој вези и браку.
- Касније сам опет била проблем, јер како ја то будем са неким ко је ван Земуна а тамо толико момака има... Игра судбине је да је упознам дечка и да живим са њим. Мој тадашњи дечко а касније муж, 27 година смо провели заједно и било је предивно до пре неколико година. Не бих никада ни избрисала тај период јер имам децу са њим. Уназад годинама није било то-то. Када сам га упознала, мајка му је зубарка, отац инжињер, а он завршио на улици са 15 година. Да је имао подршку из куће био би врхунски спортиста... У то време сам бежала од криминалаца, ми смо се прво дружили. Једно вече кад сам изашла са њим, питали су ме шта ја тражим са њим и знам ли ко је. Међутим, на једно ухо ушло на друго изашло...
- Тек касније сам схватила. Ја сам се касније спаковала и отишла на Малту и он се појавио. Где год да сам отишла он се ујутру појави. Дуго ми је требало да сконтам ко ме намешта и говори где сам, на крају сам схватила да је то мој отац. Њему је он био увек симпатичан, што је упоран, што ме чува и временом га је заволео. Ја сам се заљубила и ето. Много пута су говорили да сам ја овако дрчна, своја због њега и због тога ко ми је муж, а заправо сам таква природно... - завршава своју исповест Милена Качавенда.
