"Zemunci su me tukli puškom po glavi" Ispovest žene aktera filma "Vidimo se u čitulji" o torturi koju je preživela od strane zemunskog klana
Milena Kačavenda je u ranijoj ispovesti govorila o odrastanju u Beogradu devedesetih, pritiscima u Zemunu, pretnjama i nasilju koje je, kako tvrdi, jedva preživela. U priči pominje i odnos sa svoji bivši mužem, Srđanom Kačavendom, koji je dovođen u vezu sa voždovačkim klanom i bio jedan od aktera filma "Vidimo se u čitulji".
Devedesete su bile vreme kada je Beograd živeo između ratnih frontova i sopstvenog haosa. Ulice su bile preplavljene oružjem, pucnjava je bilo na svakom ćošku, a krvava ubistva postala su gotovo svakodnevica. U tom haosu siromaštva i bezakonja, kriminalci su poprimali mitske razmere. Slikali su se za novine, punili naslovne strane i svoje sukobe vodili javnim, gotovo medijskim spektaklima. Sve te priče, mitske figure beogradskog podzemlja i krvavu hroniku jedne izgubljene decenije, možete čitati u našoj rubrici Kriminal 90-ih.
Učesnica rijalitija Zadruga 9 Elita Milena Kačavenda je u jednom ranijem gostovanju govorila o odrastanju u Beogradu devedesetih i stravičnim problemima koje je imala u Zemunu, uz tvrdnje o pretnjama, maltretiranju i batinama. U fokusu njene ispovesti je period kada je, kako kaže, pokušavala da se skloni od tadašnjeg uličnog miljea, ali je svejedno postala meta.
U njenom životu važnu ulogu kasnije je imao i Srđan Kačavenda, bivši partner, sa kojim je provela 27 godina i sa kojim ima decu. Srđan Kačavenda je u javnosti dovođen u vezu sa voždovačkim klanom devedesetih, a bio je i jedan od aktera dokumentarnog filma o beogradskom kriminalu tog vremena "Vidimo se u čitulji".
Zemun devedesetih - "označena kao kontra banda"
Milena Kačavenda je govorila o tome kako je doživljavala Zemun i odnose u kraju tokom devedesetih, kao i zbog čega je, kako tvrdi, vrlo rano dobila etiketu "izdajnika".
- Vladu Budalu sam jako volela. Žao mi jer ga verovatrno više neću videti. Sa braćom Simović sam se zamerila jako jer kada sam upoznala svog dečka sa Voždovca, u Zemunu sam odmah označena kao kontra banda, kao izdajnik. To je bilo kako jedna mlada zgodna Zemunka može da bude sa nekim van granica Zemuna i to je bio ozbiljan problem. Zemun je bio ozbiljan geto, moja deca ni dan nisu provela tamo, išli su na Novi Beograd u škole... - govorila je Milena.
Ko je Srđan Kačavenda?
Srđan Kačavenda je jedan od aktera kultnog dokumentarnog filma o beogradskom podzemlju "Vidimo se u čitulji", koji je devedesetih godina prikazao živote ljudi sa margine zakona i atmosferu kriminalne scene tog vremena. Njegovo ime se u medijima dovodilo u vezu sa voždovačkim klanom, iako nikada nije pravosnažno osuđen za teška krivična dela iz tog perioda.
U sudskim evidencijama ostao je zabeležen slučaj iz 2005. godine, kada je pravosnažno osuđen na godinu dana zatvora zbog otmice i pokušaja iznude, u predmetu u kojem je od oštećenog pokušano iznuđivanje oko 400.000 evra.
Kačavenda je bio u dugogodišnjem braku sa Milenom Kačavendom, sa kojom ima dvoje dece. Njegovo ime danas se uglavnom pominje u kontekstu priča o beogradskom kriminalnom miljeu devedesetih i filmu koji je obeležio jednu epohu.
U istom razgovoru opisala je i kako danas izgleda njen odnos prema kraju u kojem je odrasla.
- Moja deca ne poznaju nikoga iz Zemuna, ne poznaju nikoga iz ulice. Ja sam se nakon razvoda vratila u porodičnu kuću, pa ni ja tu ne provodim mnogo vremena jer je to postalo leglo narkotika, ne postoji dan da interventna ne preseče nekoga - govorila je Milena za Balkan Info.
"Presretali su me, zastrašivali..."
Kačavenda je kao ključni razlog zbog kojeg je, kako tvrdi, zamrzela Zemun navela događaje koje vezuje za čoveka koji je važio za vođu zemunskog klana, Jovana Guzijana Cunera, koji je ubijen kasnije kada su Dušan Spasojević i Mile Luković prezeli ovaj kriminalni klan..
- Razlog što sam otišla iz Zemuna bio je gospodin Cuner koji je ubijen. Kad je on ubijen ja sam pravila žurku najveću u Zemunu. On je razlog zbog kojeg sam omrzla Zemun. Dok sam išla u Pravnu školu, bio je čuveni bilijar tu na stanici gde sam svaki dan čekala autobus... Bila sam atraktivna uvek, ali sportski tip, ništa nešto previše sređena. Nekoliko puta su me presretali, Cuner je bio glavni baja tada. Tada je bio oženjen, ali je oduvek pikirao određene devojke samo za sebe. Pitali su me nekoliko puta da popijemo piće, ali svaki put sam rekla da moram u školu ili na trening.
U nastavku je opisala kako su se, prema njenim rečima, pritisci pojačavali.
- Što sam više odbijala, postajala sam interesantnija. Bila sam odmerena i pristojna, rekla sam "ne", ali kulturno. Nakon nekog vremena su me zastrašivali, čekali posle škole, znali su u koje vreme prolazim. Kola sporo prolaze pored mene, sve su to bili njegovi potrčci - govorila je Milena i otkrila detalje pretnji.
Ko je bio Jovan Guzijan Cuner?
Jovan Guzijan Cuner bio je vođa takozvane stare zemunske ekipe i jedno od prepoznatljivih imena beogradskog podzemlja krajem devedesetih i početkom dvehiljaditih. Delovao je gotovo isključivo na teritoriji Zemuna i bio u sukobu sa suparničkim grupama, posebno sa ekipom Dragana Ugarkovića Ugara.
Posle ubistva Ugara (Dragan Ugarković), Cuner je označen kao meta osvete. Likvidiran je 5. oktobra 2002. godine na Novosadskom putu, kada je na vozilo u kojem se nalazio ispaljeno više od 30 metaka iz automatskog oružja. Napad je izveden iz zasede, a kao organizatori i izvršioci u kasnijim istragama pominjani su pripadnici zemunskog klana.
Njegova smrt označila je kraj stare zemunske kriminalne strukture i dodatno učvrstila dominaciju nove generacije kriminalnih grupa u tom delu Beograda.
"Znala sam da ću biti prebijena"
U ispovesti je prenela i razgovor za koji tvrdi da je bio prelomni trenutak, posle kojeg je, kako kaže, očekivala napad.
- Jednog dana njegov potrčko mi je prišao i pitao me: "Da li si svesna da nećeš moći da izbegneš to da popiješ piće sa Cunerom?", na šta sam ja odgovorila: "Matori dripac može da zaboravi". Odmah sutradan kad sam se vraćala iz škole, na putu do kuće samo sam u jednom trenutku iza leđa čula: "Milena". Odmah sam znala da je on, uplašila sam se ali nisam imala gde da bežim, uzdala sam se u to da je dan i da će možda neko na ulici reagovati, ali nije jer su ga se mnogi plašili. On je rekao: "Da li ti k*rvetino mala misliš stvarno da možeš da me zoveš matori dripac?". Držao je kalašnjikov, ništa nisam rekla. Nisam bila mnogo ni iznenađena jer sam znala šta se devojkama po Zemunu dešavalo, znala sam da ću biti prebijena ali ne i na koji način.
"Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu"
Kačavenda je opisala posledice batina i šta se dešavalo posle, uključujući i navode o odlasku u policiju.
- Udarena sam nekoliko puta heklerom u glavu, sećam se samo onog prvog direktno u čelo. Neki ljudi su me skupljali tu, otrčala sam kući da se sakrijem da me ne vide roditelji jer sam ja jedinica. Znala sam da ako tata sazna, pobiće ih sve... Od stresa sam na brzaka pojela samo parče hleba i čašu jogurta, legla da spavam, a mama kasnije nije mogla da me probudi.
- Sećam se da sam po sebi imala ostatke jogurta, valjda sam povratila, da mi je glava bila u otocima i hematomima. Kasnije sam satima saslušavana u zemunskoj policiji, ali živa nisam htela da kažem ko mi je to uradio, najviše zbog oca. Od tog dana nikada se više nisam kretala po Zemunu... Višestruki potres mozga, hematomi na glavi, svašta sam preživela. Kasnije su me nazivali i prostitukom, iako sam kao manekenka išla u Grčku... - pričala je za Milena u emisiji Balkan Info.
Srđan Kačavenda i "Vidimo se u čitulji"
Milena Kačavenda je u ispovesti govorila i o tome kako je, uprkos tome što je, kako tvrdi, bežala od kriminalaca i ljudi iz gradskog miljea, ipak završila u dugoj vezi i braku.
- Kasnije sam opet bila problem, jer kako ja to budem sa nekim ko je van Zemuna a tamo toliko momaka ima... Igra sudbine je da je upoznam dečka i da živim sa njim. Moj tadašnji dečko a kasnije muž, 27 godina smo proveli zajedno i bilo je predivno do pre nekoliko godina. Ne bih nikada ni izbrisala taj period jer imam decu sa njim. Unazad godinama nije bilo to-to. Kada sam ga upoznala, majka mu je zubarka, otac inžinjer, a on završio na ulici sa 15 godina. Da je imao podršku iz kuće bio bi vrhunski sportista... U to vreme sam bežala od kriminalaca, mi smo se prvo družili. Jedno veče kad sam izašla sa njim, pitali su me šta ja tražim sa njim i znam li ko je. Međutim, na jedno uho ušlo na drugo izašlo...
- Tek kasnije sam shvatila. Ja sam se kasnije spakovala i otišla na Maltu i on se pojavio. Gde god da sam otišla on se ujutru pojavi. Dugo mi je trebalo da skontam ko me namešta i govori gde sam, na kraju sam shvatila da je to moj otac. Njemu je on bio uvek simpatičan, što je uporan, što me čuva i vremenom ga je zavoleo. Ja sam se zaljubila i eto. Mnogo puta su govorili da sam ja ovako drčna, svoja zbog njega i zbog toga ko mi je muž, a zapravo sam takva prirodno... - završava svoju ispovest Milena Kačavenda.
