МАРКО ЈЕ СПРЕЧИО ЈОШ ВЕЋУ ТРАГЕДИЈУ КОД МАЈДАНПЕКА: Угледао стравичан призор и одмах скочио у језеро и извукао друга
Само је један дан прошао од страшне трагедије која је Мајданпек завилиа у црно.
Тројица другова, кренули су колима на мајданпечко језеро из најбоље намере као и сваки пут до тада, не слутећи да од тог тренутка Богдана више никада неће видети.
Цео град је обавијен тугом за момком Богданом Илићем који је са свега деветнаест година изгубио живот у стравичној несрећи утопивши се у језеру Велики Затон.
МИСТЕРИЈА! Истражитељи и даље не могу да ОТКРИЈУ ко је возио аутомобил којим је Богдан (19) потонуо у језеро
МИСТЕРИОЗНА СМРТ МЛАДОГ СПОРТИСТЕ (19): Наложена хитна обдукција тела Богдана страдалог у Мајданпеку
ТРАГИЧАН ЕПИЛОГ КОД МАЈДАНПЕКА: Богданово тело извучено из језера, мајка у сузама дозива сина (ФОТО)
Кад је требало да се радује животу, да Мајданпеку доноси још доста одличја са боксерских мечева, да се запосли и буде ослонац својој породици. Све је стало у једном тренутку и постало нестварно. Нико се још увек не мири са чињеницом да је породицу Илић, Богданове другове, познанике, комшије, задесила овакава несрећа.
Они који су са њим проводили највише времена, његови другари, Матеја, Марко, Огњен, Алекса, Лазар, Вук, Вељко и још много њих који баш за овог момка, кажу да им је био најбољи друг, најбољи од свих. Не мире се са чињеницом да га ујутру неће позвати телефоном на тренинг, у теретану, у кафић....
Потпуно утучени, још увек нису свесни свега и не могу да прихвате стварност. Међу њима је и он, Марко Николић (17) истина две године млађи, али како каже, Богданов друг од малена. И баш он и његов друг Вељко Б. (17) те кобне вечери први су наишли и затекли стравичан призор, који ће како кажу памтити док су живи.
- Наишли смо први одмах чим се десила несрећа. То је толики стрес који не може речима да се опише. Међутим, иако је био мрак, видео сам како Вук плута а да Лазар уз тешку муку покушава да исплива. Ни тренутка нисам размишљао, нити се двоумио, јер је било и хладно и мрачно, да ли да скочим у језеро и притекнем им у помоћ. Једноставно не знам како да кажем, уопште нисам имао страх.
Лазар ми је помогао да некако извучемо Вука на обалу и одмах смо кренули да му помажемо, да га оживљавамо. Нисмо ни знали како се то исправно ради, али на памети нам је било једно да мора да се поврати и да остане жив.
Притискали смо му стомак, како би изашла вода које се нагутао и хвала Богу некако се повратио, каже још увек утучен и збуњен Марко, који има свега седамнаест година, а који је учинио нешто што би урадио ретко ко, можда и са много више животног искуства.
Ученик је другог разреда средње Медицинске школе у Зајечару и целога живота ће га пратити слика свега што је преживео тог кобног другог дана Ускрса.
- За то време док сам ја био доле, Вељко је остао у ауту и позвао је Хитну помоћ Дома здравља која је стигла брзо. Тек тада ме је сустигао стрес, постао сам свестан шта смо преживели схвативши да Богдана нема.
Међутим, тада је већ било касно..... прича за медије Марко из Мајданпека, ученик другог разреда средње Медицинске школе у Зајечару коме како се сада чини нико никада неће моћи да измами ни благи осмех на лицу.
Свака његова изговорена реч своди се на шапат испуњен сетом и тугом за изгубљеним другом из детињства. Спуштених глава стајали су и њих тројица, Матеја, Огнеј и Алекса, у исто време мислећи исто, изговарајући у исти глас...
- Не, ово је немогуће, још увек не можемо да прихватимо да га више нећемо чути, да га нећемо видети. Богдан ће увек бити ту, поред нас и са нама...