Полицијски инспектор Мирослав (46) изрешетан код Старог Меркатора на Новом Београду: Убица прерушен у уличног свирача усред дана брутално ликвидирао Бижића у језивом мафијашком обрачуну из 90-их
Иако је Бижић годинама био предмет гласина о везама са подземљем, међу колегама и људима из криминалног миљеа важио је за човека чије се име изговарало с поштовањем.
Деведесете су биле време када је Београд живео између ратних фронтова и сопственог хаоса. Улице су биле преплављене оружјем, пуцњава је било на сваком ћошку, а крвава убиства постала су готово свакодневица. У том хаосу сиромаштва и безакоња, криминалци београдског подземља су попримали митске размере. Сликали су се за новине, пунили насловне стране и своје сукобе водили јавним, готово медијским спектаклима. Све те приче, митске фигуре подземља и крваву хронику једне изгубљене деценије, можете читати у нашој ауторској рубрици Криминал 90-их.
Од саобраћајца до "инспектора каубоја" који је обожавао криминалце
Мирослав Бижић Бижа рођен је у Земуну, а своју каријеру започео је у полицији (тадашњој милицији) као саобраћајац. Пошто му се, према причама, није превише допадало "млатарање рукама на раскрсницама", завршио је Вишу криминалистичку школу, а потом 1987. године дипломирао на Дефектолошком факултету, након чега постаје начелник Одељења за малолетничку деликвенцију.
Бижа је био врло искусан и важио је за једног од најперспективнијих припадника тадашњег СУП-а Београд. Међутим, његове методе биле су несвакидашње, због чега су га колеге често називале "инспектор каубој". Његов посао није био само да хапси криминалце и склања их са београдских улица, већ и да их врбује како би обављали прљаве послове за тадашњу Државну безбедност (СДБ), пре свега приликом ликвидација политичких емиграната у иностранству. Волео је да се креће у њиховом друштву, а на једном снимку остало је забележено како се хвали да има "јачу екипу од државе", мислећи на криминалце које је ангажовао за сарадњу.
Злочин у "Нани" и протеривање из полиције
Кључни и преломни тренутак у Бижићевој полицијској каријери био је незапамћени крвави злочин у београдском ноћном клубу "Нана", 24. марта 1990. године. Те ноћи убијен је Андрија Лаконић, а у друштву са њим били су познати актери београдског подземља Дарко Ашанин и Веселин Веско Вукотић, који су такође радили за СДБ.
На место злочина стигло је много полицајаца, а међу њима је био и Бижић, али не да би расветлио случај, већ да би помогао својим криминалним "везама". Поступак је оголио тесну сарадњу тајне полиције и високорангираних криминалаца, јер је управо Бижић осумњичен да је непосредно координирао ту везу и омогућио Вукотићу да с лажним пасошем побегне у иностранство.
Као колатерална штета сукоба међу тајним службама, Бижа је оптужен за злоупотребу службеног положаја и прикривање убиства. Добио је условну казну, након чега је практично присиљен да напусти полицију. Своје поступке тада је правдао речима:
- Оно што сам радио, раде сви полицајци света. Да би се добиле информације, криминалцу мора да се плати или да му се учини ситна услуга... Осуђен сам на три месеца, условно на годину дана, као последњи шанер који је украо сто грама кафе - говорио је отворено испектор Бижа о својим методама рада.
Ход по танкој жици: Приватни детектив на мети београдског подземља
Након одласка из полиције, Бижић отвара приватну детективску агенцију под називом "Бижа", чије су просторије биле испред тржног центра "Стари Меркатор" на Новом Београду. У том периоду се помиње и да је држао неколико коцкарница и кафића.
Његова агенција била је специјализована за проналажење и враћање украдених луксузних аутомобила, на чему је зарађивала озбиљан новац. С обзиром на то да је имао добре контакте с обе стране закона, многи верују да је у том послу прешао дозвољену границу, шурујући и извлачећи корист и од криминалаца и од оштећених власника. Тај прљави баланс и двострука игра, по мишљењу многих, коштао га је главе.
Инспектор Бижа у филму "Недеља"
У филму "Недеља" инспектора Мирослава Бижића Бижу тумачи Љубиша Милишић. Кроз његову улогу дочаран је карактер човека који је међу београдским полицајцима и припадницима подземља уживао посебан ауторитет. Бижић је приказан као прек и одлучан инспектор, склон чврстим методама, али истовремено довољно флексибилан да разуме правила улице. Упркос грубом наступу, филмски лик често оставља утисак човека који се води сопственим осећајем правде, због чега га поштују и колеге и људи са друге стране закона.
Мистериозна смрт испред "Старог Меркатора" и човек са фрулом
У 46. години, 21. маја 1996. године, некадашњи инспектор и "непријатни сведок" сурове спреге подземља и државе, убијен је у заседи испред своје канцеларије на Новом Београду. Сурова ликвидација уследила је тако што га је убица, који је одлично пратио његово кретање, сачекао усред бела дана на степеницама "Старог Меркатора".
Нападач је био обучен у бели мантил, а испод њега је извадио једно од најзлогласнијих оружја деведесетих - аутоматски пиштољ "шкорпион" опремљен пригушивачем. Поред Биже налазио се још један човек, који је у нападу остао неповређен. Иако је важио за искусног и опрезног човека, Бижа није слутио да је на списку за одстрел.
Схвативши шта се дешава, једино што је стигао да изусти пре него што га је покосио рафал од најмање шест метака било је:
"Немој, Бог те мазо!". Бижић је преминуо на лицу места, а егзекутор у белом мантилу хладнокрвно је ишетао и нестао без трага.
Бизарна егзекуција: Да ли је Бижи пресудио злогласни Воја Американац?
Полиција никада званично није решила овај случај нити је пуцач идентификован. Због онога што је описивано као "симболичан труд" полиције током истраге, у подземљу је остало уверење да је убијен јер је као кључна карика "превише знао" о свему што су радили и криминалци и полицајци.
Ипак, по београдским улицама деценијама су се распредале приче о идентитету убице. У криминалним круговима изронило је име најбруталнијег егзекутора тог времена - Војислава Раичевића, познатијег као Воја Американац. О томе сведоче и наводи бившег командира страже у Централном затвору, Јордана Антонића, који је изнео шокантне детаље бизарне методе ове ликвидације:
"За убиство Бижића био је одговоран баш Воја Американац. Према мојим сазнањима, Воја је, маскиран као сељак који свира фрулу, чекао прилику док је Бижа стао да га слуша, и док се ухватио за новчаник да му да напојницу, Воја је из шкорпиона испалио рафал и мирно одшетао."
- Јордан Антонић, бивши командир страже у Централном затвору у Београду
Воја Американац је стрпљиво и хладнокрвно одиграо своју улогу, искористивши елемент шока у свом препознатљивом стилу, оставивши иза себе још једну крваву и нерасветљену мистерију из времена београдског асфалта деведесетих. Убиство Мирослава Бижића до данас остаје симбол мрачног доба када су се границе између државе и мафије потпуно избрисале.