"Не напушта нас ни бол, ни бес" Потресна исповест мајке Стефана Филића (18), проговорила на шесту годишњицу његове смрти: Бранио млађег брата, па настрадао

"Шест година је прошло од дана када ми је убијено дете ни криво ни дужно! Шест година од кад је угашен један млади живот без икаквог повода и разлога, без икаквог оправдања."

Овим речима за "Курир" почиње своју болну исповест мајка Стефана Филића (18) који је преминуо након што је брутално претучен 2. фебруара 2020. године испред једне дискотеке у Великој Плани. Тројица нападача насрнули су најпре на Филићевог млађег брата и друга, а затим се умешао Стефан желећи да их растави. Од задобијених повреда преминуо је сутрадан. Тројица окривљених за његову смрт налазе се иза решетака - првоокривљени осуђен је на 15 година затвора, другоокривљени осуђен је на три године затвора због учествовања у тучи, док је трећеокривљени осуђен на две године и осам месеци затвора због насилничког понашања. 

"Моје дете је под земљом"

- Шест година живим без детета, а убице и њихови родитељи без стида, без савести и кајања. И то није била несрећа или трагичан догађај, већ тешко убиство за које па скоро да нико није одговарао, јер шта је 15 година, две године и осам месеци, три године?! То су само бројке и време које ће брзо проћи и они ће доћи својим породицама. А ја? Остала сам овде, да носим бол и неправду, да их гледам како живе, како ходају слободно, како се радују? Моје дете је под земљом, а ја сам немоћна да ишта променим и управо је то моја казна - да дишем, да гледам свет, а да га он више не види - каже неутешна мајка која и даље не може да прихвати чињеницу да је остала без детета. 

- Остала сам овде да носим неправду, као да је моје дете неког убило, а не они њега. Боли ме њихова несавесност, њихова ароганција и њихове лажи. Боле и њихови несавесни родитељи који су васпитали руке да убију и уместо признања да су им деца насилна и безобзирна за друге око себе, без трунке људскости, емпатије или кајања, настављају своје животе покушавајући да им још олакшају. Обиће им се о главу, надам се једног дана сви напори, јурњаве, плаћања скупих и покварених адвоката, везе са мутним људима да би дошли до њих, а управо ће им то приредити та иста њихова деца чим буду у прилици - каже неутешна мајка.

Стресно суђење

Са кнедлом у грлу присетлила се неутешна мајка и суђења које је сваки пут за њихову породицу и пријатеље било и више него стресно, болно и неправедно.

- Моје дете нема ништа - ни глас, ни шансу, ни правду, оно је под земљом. Суђење које је требало да донесе истину и правду, и бар нас мало умири, донело је нову трауму и претворило се у фарсу. Године развлачења процеса, казне на крају које су постала увреда, и то не само за мене и моју породицу, већ за сам појам правде, шаљу јасну поруку да живот младог и недужног човека не вреди ништа и да овакве пресуде не штите жртву, већ охрабрују насилнике - тврди и додаје да се овом пресудом шаље лоша порука - да невини могу да умру, а криви да наставе живот готово неокрзнути. 

- И ево после шест година немерљивог бола због губитка детета, нема олакшања. Не напушта нас ни бол, ни бес због неправде која нам је нанета од локалних насилника, кабадахија који су, како смо касније сазнали, ординирали по граду увек чопоративно, јер тад су били најјачи. Посебну тежину нашој боли дао је Апелациони суд који је у мају 2024. донео одлуку којом је поништио и последње остатке правде, чак и поред надљудског напора тужилаштва да их максимално склони са улице, противправним смањењем казни и променом правне квалификације дела за једног од оптужених, Апелациони суд је послао поруку да је убиство могуће релативизовати ако се довољно дуго чека - каже саговорница "Курира".

"Обезвређен живот нашег сина"

Према речима саговорнице, оно што је по њима најскандалозније јесте одлука да се "туча" никада није ни догодила.

- Апелациони суд је супротно чињеницама и доказима који су били јасни и недвосмислени током читавог поступка пред Вишим судом у Смедереву где је суд и у првом и у поновљеном поступку пресудио идентично, конструисао догађај очигледно по нечијој потреби. На ту одлуку се жалило и Врховно јавно тужилаштво, сматрајући да је дошло до повреде законитости, али је Врховни суд поклонио поверење колегама и њиховој одлуци, те је на крају остала таква срамна пресуда. Тако је умањена одговорност починиоца, а директно обезвређен живот нашег детета, но сваком нек је на савести, а кад дође онај преки суд одговоре сваком ће бити по заслузи - тврди мајка преминулог Стефана Филића и закључује:

- И док нама дан почиње сваког јутра, без изузетка, тишином над хумком детета, остаје ми да родитељима убица пожелим да дуго живе, а да им душа сваког јутра остаје под земљом, баш као и нама.