Тржиште енергената на рубу: Сат откуцава, две наредне недеље пресудне - Ово су три могућа сценарија која би могла шокирати потрошаче и индустрију

Глобална енергетска сцена улази у једну од најнеизвеснијих фаза последњих година. Са ценама нафте које достижу нивое какви дуго нису виђени, уз озбиљне поремећаје у ланцима снабдевања и практично затварање  Ормуског мореуза, кључне тачке кроз коју пролази огроман део светске нафте, расте осећај да би најгоре тек могло да уследи.

У таквом амбијенту, и водећи људи из бизниса почињу да размишљају о сценаријима који су донедавно деловали екстремно. Извршни директор Унитед Аирлинеса, Скот Кирби отворено је поручио да његова компанија већ размишља о могућности да цена нафте достигне 175 долара по барелу, као и да ће се задржи изнад 100 долара све до 2027. године.

- Ово можда није сигуран исход, али постоји довољно разлога да се овакав сценарио узме као реална опција у пословном планирању - нагласио је он.

Ова врста опреза не долази без разлога. Глобалне компаније су се последњих година већ навикле на константну неизвесност од пандемије до геополитичких сукоба, али тренутна ситуација на Блиском истоку уноси додатну дозу забринутости. Рат између САД и Ирана, уз нејасне рокове његовог завршетка које износи амерички председник Доналд Трумп, потреса тржишта. Берзе бележе падове, укључујући и технолошки индекс Nasdaq, док чак и традиционално  "сигурна уточишта“ попут злата и обвезница показују нестабилност.

У међувремену, ситуација на терену додатно се заоштрава. Америчка војска интензивира активности у региону, покушавајући да обезбеди слободан пролаз кроз Ормуски мореуз, док политичке поруке постају све оштрије.

Сат откуцава

У таквом окружењу, како истичу економсти сат откуцава и верује се да ће наредене две недеље бити кључне. Управо тај период многи у пословном свету виде као преломни тренутак који ће одредити да ли ће криза остати ограничена или прерасти у озбиљан глобални економски проблем.

Током разговора финансијских директора великих компанија, организованог уз учешће стручњака за тржиште енергије Џон Килдуф, закључак је био јасан - уколико се ситуација брзо не стабилизује, компаније ће морати да рачунају на дуготрајан поремећај.

Енергетски сектор већ разрађује три могућа сценарија:

• Брзо отварање мореуза до краја марта
• Продужену кризу до средине године
• У најгорем случају блокаду мореуза која би трајала до краја године

Међутим, како признају и сами руководиоци, у овом тренутку готово је немогуће проценити који је сценарио најреалнији, због чега су компаније приморане да се припремају за најгори исход.

Могуће Последице

Оно што додатно забрињава јесте чињеница да последице неће остати ограничене само на сектор енергије. Чак и компаније које нису директно зависне од цене нафте већ осећају притисак. Како истичу представници технолошког сектора, пад потрошачке тражње увек се прелива и на пословну тражњу, што значи да би глобално успоравање могло погодити готово све индустрије.

Килдуф упозорава да би, уколико криза потраје након почетка априла, тржиште могло ући у нову фазу наглог раста цена и реалне опасности од несташица. У том сценарију, цена нафте би могла значајно премашити 100 долара, док би посебно погођене биле азијске економије попут Индије, Јапана и Јужне Кореје, где би могло доћи до ограничења индустријске производње.

Иако постоје механизми за ублажавање удара, попут коришћења стратешких резерви нафте, стручњаци упозоравају да су размере проблема једноставно превелике. Процене говоре о потенцијалном мањку од чак 10 до 12 милиона барела дневно – количини коју је, како кажу, практично немогуће надокнадити било каквим политичким или тржишним мерама.

Додатни проблем представља чињеница да око 20 милиона барела дневно иначе пролази кроз Ормуски мореуз, а постојећа инфраструктура не може да преусмери ни приближно толику количину. То значи да би дуготрајнија блокада готово сигурно довела до озбиљних поремећаја у глобалном снабдевању.

Ипак, постоји и нешто оптимистичнији угао. Сједињене Америчке Државе данас су у знатно бољој позицији него током ранијих енергетских криза, захваљујући снажној домаћој производњи и диверсификованим изворима снабдевања. Уз то, почетак 2026. године обележио је вишак нафте на тржишту, што тренутно делимично амортизује удар.

Дугорочне последице

Међутим, ни то не мења суштину проблема. Чак и ако се мореуз ускоро поново отвори, последице ће се осећати још дуго. Оштећена енергетска инфраструктура у региону захтеваће године за опоравак, а геополитички ризик ће остати уграђен у цену нафте. Повратак на нивое од 60 или 70 долара по барелу, како истичу аналитичари, постаје све мање вероватан.

Посебну забринутост изазива могућност даљег ширења сукоба. Килдуф упозорава да би евентуални напади на инфраструктуру других земаља региона могли моментално подићи цену нафте за додатних 20 долара по барелу, што би покренуло нови талас панике на тржишту.

На крају, све се своди на једно питање - време. Наредне две недеље могле би одредити правац у којем ће се кретати глобална економија. Уколико не дође до брзог решења, свет би могао да се суочи са новом енергетском кризом, са последицама које ће се прелити на инфлацију, производњу и свакодневни живот грађана широм планете.

Како закључују аналитичари, тренутно се налазимо у тренутку неизвесности који подсећа на сцене из катастрофичних филмова сви виде талас који долази, али још увек није јасно колико ће бити разоран када стигне.