Ко је био Зоран Јакшић? Члан најмоћнијег картела и нерешива енигма чије је име будило страх на три континента

Јакшић је био нерешива енигма за многе полиције. Прозван је "човек са 1000 лица", јер је користио лажне идентитете (утврђено их 40). На крају је пао и ухапшен је у Перуу.

Осуђен је правоснажно 2021. године на 25 година затвора због шверца 800 килограма кокаина. Полиција и обавештајне службе су одрадиле посао, дуго су га пратиле, прислушкивале и снимале. Снимљен је чак и састанак на коме он уговара куповину "две, три тоне" кокаина који би послао у Европу.

Његов захтев је да се на циглу стави његов печат, а занимљиво је да је захтевао да то буде лик руског председника Владимира Владимировича Путина и печат Лима.

Перуанске власти знале су да је у питању "крупна риба", али тек када је ухапшен, схватили су са ким имају посла. Чак ни полицији у земљи која је позната по производњи кокаина, није било свеједно када су схватили да су ухапсили Зорана Јакшића, једног од највећих и најопасњих наркотрафиканата у Европи.

Требало им је времена да утврде ко је то заправо, јер је Јакшић користио чак 40 лажних идентитета - имао је документа на име Никола Мајрановић, Никола Петровић и још много, много других.

Када је уз помоћ отисака прстију и биолошких трагова потврђен његов идентитет, перуанске власти су схватиле да им је то стари знанац, кога су хапсили још крајем деведесетих година прошлог века, због шверца скромних 8 килограма кокаина.

Али, Јакшић је већ тада показао своју способност. Колико им је значило ово хапшење показује и простор који му је посвећен у тамошњим медијима, где су Јакшића назвали једним од "најопаснијих људи и највећих трговаца кокаином".

А имали су и добар разлог за то. По наводима перуанских власти, Зоран Јакшић и његова организација одговорни су за убиства у Перуу, Аргентини и неколико европских земаља. Већ је једном био ухапшен и осуђен у Перуу, али је успео да побегне. Ипак, враћао се у ту земљу, али под лажним идентитетима, а иза њега је стајала озбиљна и опасна криминална организација, злогласни клан "Америка".

Јакшић се није смирио ни у затвору у Перуу, па је покушао да побегне тако што је финансирао изградњу тунела до затвора кроз који је требало да побегне. Ипак, полиција је открила тунел и Јакшић није спровео план у дело. Остао је иза решетака. Ипак, ни та нова околност му није баш превише променила живот, јер је наставио да води посао, а ћелију је уредио по свом укусу. Када је полиција упала да претресе његову ћелију, пронашли су колекцију качкета и луксуз, колико је то могуће у затвору. Његова соба је била украшена стварима са дезеном животињских шара.

За многе робијаше су казамати у Јужној Америци место ужаса и патње. Али не и за Јакшића који је свој новац и утицај искористио да себи своју ћелију претвору у "дискотеку", како је то описала новинарка која се маскирала у проститутку како би посетила "Ел Сербиа", како Јакшића, поред осталог, зову у Перуу.

"Док ми је зној цурио низ леђа, предложила сам да причамо о било чему"

Чешка новинарка Павла Холцова је на сајту „Инвестиганце.цз“ описала своју посету Јакшићу.

„Пришао ми је затвореник Чино и одвео ме до Јакшићеве ћелије. Понашао се као Јакшићев лични слуга и куцао је на метална врата: 'Зоране, имаш посету'. Јакшић је одговорио да не очекује никога. Пратилац ме је питао: 'Ко си ти онда?', па сам му рекла да сам Павла из Прага. За неколико секунди врата су се тихо откључала, а ћелава глава се промолила и гледала у мене забезекнуто: 'Шта хоћеш?'. Покушала сам да звучим што смиреније.

Рекла сам да сам новинарка и да желим да разговарам о његовом случају. Одговорио ми је да мрзи новинаре и да не даје интервјуе. Док ми је зној цурио низ леђа, предложила сам да причамо о било чему. Тада је отворио врата и позвао ме да уђем, док је батлер нестао“, написала је новинарка.

Описала је и Јакшића и његову ћелију.

"Не разликује се само због своје беле коже и висине од више од два метра. Само они најбогатији могу да приуште приватну ћелију са купатилом! Има и два мобилна телефона. Перуанска полиција ми је рекла да он и даље из затвора контролише трговину кокаином. Ћелија изгледа као дискотека из деведесетих година - црно-беле плочице, јастуци од белог скаја, табуре, ТВ и плишано ћебе са тиграстим десеном. Села сам на столицу смрзавајући се у мојој оскудној одећи, а Јакшић је примакао малу електричну грејалицу до мојих ногу и понудио ми воду као прави домаћин", каже Павла.

"Да ли вам ишта недостаје у затвору?". На моје изненађење, одговорио ми је искрено да има све што му треба: 'Овде све можеш да купиш. Доносе ми храну какву год хоћу. Флаша вискија кошта 100 долара плус мито, а имам и омиљени француски парфем'. Тек касније сам сазнала шта тачно значи 'имам све што ми треба'. На списку Јакшићевих посетилаца истиче се група елитних проститутки из Црне Горе. Углавном му долазе по две и проводе по 16 сати у посети" открила је чешка новинарка.

Павла се уплашила, а онда је уследила необична реакција озлоглашеног Ел Сербиа.

"Не брини, нећу те убити. Хајдемо на кафу. Да ли те је ико икада позвао на кафу у затвору? Док смо ишли низ ходник, робијаши су се окретали ка зиду, као да знају да Јакшић не жели да ико гледа његове посетиоце. Затворско двориште је било препуно, али смо нашли празно место у импровизованом кафеу и нико се није усудио да седне за његов сто. Питао ме је: 'Какву кафу желиш? Можда еспресо?', описује најневероватнији кафић Павла.

"Причали смо како генерално функционише трговина наркотицима, на шта је рекао: Ми то радимо слично као и истраживачки новинари. Кад ми треба нека информација о трговини дрогом у Израелу, назовем Тиба и питам га ко се бави шверцом дроге навелико у Израелу? Разумеш, истраживање тржишта. У том тренутку, стражар је викнуо да је време за посете истекло. Јакшић ме је испратио до места докле га пуштају стражари. Захвалила сам му се на занимљивом разговору док сам се смешкала као да смо стари познаници, а он је рекао: 'Хајде да се загрлимо, за растанак', а чим сам одмакла, кроз смех је довикнуо: 'Хеј, већ ме јури полицајац којем ниси дала мито", написала је новинарка.

Организовао бекство опасног нарко-боса у камиону за смеће

Када је марта 2017. године из затвора у Перуу побегао опасни нарко-бос Хорхе Медина Гавиљан, најпре се мислило да је убијен у затвору, а потом су медији у тој земљи објавили да је ипак побегао и то у камиону за одношење смећа. У бекству су му помогла двојица полицајаца, а организовао га је и финансирао управо Зоран Јакшић.

Медина је претходно осуђен на 17 година затвора које је издржавао у перуанском затвору Луриганчо, из ког је одржавао одличне везе са старим познаницима из бизниса са наркотицима. Инспектори су открили да је једна од особа са којима је контактирао био Јакшић, али и трговци кокином у области Враем која је позната као једна од главних за узгој и прозиводњу белог праха. Према појединим информацијама, Јакшић и Медина су се у том тренутку познавали више од 20 година.

Одмах након што је Медина нестао, Јакшић, који се у том тренутку такође налазио у затвору, одмах је склоњен у самицу, а безбедност је подигнута на највиши ниво тако да је сам одлазио на шетње и био му је ускраћен сваки контакт са другим затвореницима.

Србија Данас/Нова