СРПСКА ЈАВНОСТ ЗГРОЖЕНА Полицајац ранио у стомак глувонемо дете (12) из Србије, а КЉУЧНИ ДОКАЗ НЕДОСТАЈЕ! МУП открио зашто, па отворио бројне дилеме

Према одговору који смо добили из кабинета Министарства, на питање: "Да ли је у интервенцији била укључена bodycam камера и ако није - зашто?", полицијска опрема подразумевала је и bodycam камеру, али је, како се наводи, у моменту уласка у стан камера била искључена:

-Bodycam камере припадају стандардној опреми полицијских службеника у Северној Рајни–Вестфалији и служе за деескалацију. Оне нису намењене за генерално документовање поступања полицајаца. Пошто у почетку није било препознато да се ради о опасној ситуацији, bodycam камере су биле искључене. Притом, употреба bodycam камера у приватним становима посебно је регулисана - наводи Министарство.

Истовремено, Министарство потврђује да је полиција била упозната са здравственим стањем девојчице, односно да је информација о потреби за инсулином била позната пре интервенције. За питања о евентуалној суспензији службеника они су упутили на надлежну полицијску управу у Бохуму, док је истрага у надлежности тужилаштва у Хагену.

Закон и пракса употребе bodycam камера у приватним просторима

Полиција у Северној Рајни–Вестфалије од 2020. редовно користи bodycam камере као стандардну опрему патролних јединица. Међутим, важећа регулатива јасно предвиђа да се употреба камера у становима или приватним просторима врши само у посебним условима, када постоји процена опасности по животе или када је неопходно документовање кривичних дела. У пракси то значи да активирање камере није аутоматско при свакој интервенцији, већ зависи од процене ситуације и одлуке службеника.

Због тога, иако је камера била део опреме, њен искључак у стану није нужно противзаконит. Ипак, у случају интервенције у којој је рањено дете, оваква пракса поставља озбиљна питања о транспарентности и могућности објективне реконструкције догађаја.

Зашто изостанак видео-доказа постаје кључна дилема

С обзиром на то да не постоји видео-снимак, истрага и јавност остају препуштени искључиво на изјаве полиције и породице, што отежава проверу свих околности и околности које су довеле до испаљених хитаца. Bodycam је у ситуацијама када се примењује употреба силе, посебно према малолетницима, један од најпоузданијих начина да се објективно утврди ток догађаја, да ли су поштована правила деескалације, да ли је било вербалних упозорења, и у ком тренутку је настала претња.

Без видео-доказа, све остаје на интерпретацијама, што озбиљно умањује могућност транспарентне и непристрасне истраге.

Отворена питања

На основу пристиглих података остају неодговорена следећа питања:

• На основу чега је процењено да нема опасности у тренутку уласка, када је камера остала искључена?
• Да ли је постојала формална одлука или службени протокол да се камера активира; ако је није било, који је разлог?
• Како је узето у обзир да је у питању малолетница, са посебним здравственим потребама?
• Да ли је одсуство видео-доказа евидентирано у званичним полицијским и тужилачким записницима и какав је утицај тога на кредибилитет истраге?

 Шта се десило те ноћи у Бохуму?

Подсетимо, полиција је у ноћи 17. новембра трагала за глувонемом девојчицом којој је био потребан инсулин. Ушла је у стан где су били дете, мајка и брат, сви троје глувонеми. Према полицијским наводима, девојчица је у једном тренутку пришла полицајцима са два кухињска ножа, па је службеник у "самоодбрани" испалио хитац у њен стомак.

Породица и адвокат дванаестогодишње девојчице одлучно одбацују могућност да је дете представљало озбиљну претњу полицајцима. Према њиховим речима, девојчица је реаговала панично када су службеници, са оружјем упереним, изненада ушли у стан и савладали њену мајку пред њеним очима. У тренутку шока и збуњености, зграбила је кухињске ножеве, али без намере да нападне. Истичу да се њено понашање може разумети искључиво кроз призму страха, тим пре што су све три особе у стану глувонеме, па стандардна комуникација са полицијом није била могућа. Адвокат наглашава да, по ономе што је до сада познато, није постојала непосредна животна опасност по полицајце, што је кључни правни критеријум за употребу ватреног оружја према малолетнику.

Шта тврди полиција?

Са друге стране, полиција је у званичним саопштењима навела да је девојчица у рукама држала два кухињска ножа и кретала се у правцу службеника, који су били у стању повишене опасности због хитности медицинског случаја и информације да се дете води као нестало. Како полиција наводи, мајка је покушала да спречи њихов улазак, након чега су предузете мере физичког обезбеђења. Полиција тврди да је хитац испаљен у самоодбрани, те да су након интервенције ангажовани тумачи знаковног језика како би се омогућило правилно саслушање чланова породице.

Следећи корак: Тужилаштво Хаген мора да одговори

Како би се утврдило да ли је полицајац поступао у складу са законом, истрага мора прецизно да разјасни да ли је пуцањ у малолетну девојчицу заиста био једини начин да се ситуација стави под контролу. Биће неопходно да се утврди да ли су полицајци претходно исцрпели све методе деескалације и да ли је могла бити примењена нека блажа мера, попут повлачења, коришћења омамљујућих средстава или позивања стручњака обучених за кризне ситуације са децом и особама са инвалидитетом. Посебно важан део одговора односиће се на околност да body-cam камера није била активирана, иако би снимак могао бити кључни доказни материјал у реконструкцији онога што се заиста догодило у стану.

Портал Србија Данас је већ упутио додатна питања тужилаштву Хаген и очекује њихов одговор у најскорије време.

Дозвољено преузимање целог или делова текста само уз навођење и линковање извора Србија Данас и аутора.

Србија Данас/Петар Стојковић