Сваким даном све више ће ми фалити твоје заразне форе, лудорије, па чак и свађе: Туга и љубав одјекују у писму брата страдалог Гојка
Сваким даном све више ће ми фалити твоје заразне форе, лудорије, па чак и свађе: Туга и љубав одјекују у писму брата страдалог Гојка
Речи које никад није требало ни да буду написане исказале су највећу могућу емоцију и за живота и на небу, написао Страхиња Грозданић, млађи брат страдалог Гојка.
Гојко Грозданић (20) из Апатина изашао је у град у суботу увече са другарима, а кући су га донели у ковчегу. Враћао пешице, јер није имао новца за друго. Његово тело пронађено је крај пута, у локви крви. Сумња се да га је ударио ауто и побегао.
Нико није могао ни да наслути трагедију. Дружељубив, миран и повучен момак недостаје, а посебно његовом млађем брату Страхињи, који написао му је писмо. У свакој речи осети се најтананија искрена и ненадмашива љубав два нераздвојна брата:
- Толико неизговорених речи, емоција, извињења, љубави, пажње... А толико мало времена. Времена које си улепшавао својом појавом, својим дивним бићем и својим веселим и раздраганим духом. Време које се не може вратити, али које ће живети у мени као што ћеш и ти живети све док моје срце куца.
Живеће сваки леп, ружан, радостан, тужан... тренутак кроз који смо заједно прошли.
Био си више од брата који је са мном пролазио кроз живот. Давао си ми путоказ у живот и научио ме већини ствари које данас знам а верујем да ћеш ме наставити подучавати и бити моја звезда водиља у тешким тренуцима. Отишао си директно у рај у Царство Небеско, место на ком ће твоја душа бити спасена, само Бог зна што си му сада био потребан, али то није крај...
Ти се сада налазиш на неком лепшем месту, месту на ком ћемо се једног дана поново срести, а до тад ћеш у мом срцу живети и моје срце ће куцати за тебе.
Волео си живот, радовао се њему, био си најпозитивнија особа коју је моја душа знала. Увесељавао си ме у најтужнијим тренуцима и само си ти то могао, само си ти разумео моју тешку душу као што сам и ја твоју весељачку прихватао и волео што си знао без обзира што ти то нисам често казивао. Иако ти много тога нисам говорио ти си знао и знаш све, знаш све јер сам сигуран да ме и сад гледаш и дајеш снаге да опстанем у животу. Захвалан сам ти на томе.
Није те живот мазио, као ни мене, али ти си увек био јачи и баш од тебе сам снагу црпео за даљи наставак. Само ти и ја знамо шта смо прошли а шта је тек требало да прођемо...
Тек је живот почео за тебе, таман си добио крила а неко ти их је одсекао... Твоје доброта и чиста душа нису заслужиле ово, твој живот је тек почео да цвета... Сад си анђео, који ће до краја живота седети на мом рамену и давати ми подстрек за будућност коју смо заједно требали проживети. Сигуран сам да ћеш ми дати снаге јер ко ће ако нећеш ти.. Сваким даном ће ми све више фалити твоје заразне приче и форе од којих сам 'падао са столице', твоје лудорије па чак и свађе. Знај да остајеш у мом срцу до последњег откуцаја.. Почивај у миру и у загрљају Божијем, гледај нас и чувај одозго.. негде изнад облака..
Једног дана ћемо се опет срести..."